Akcija!
cedomilj_mijatovic._minjpg
cedomilj_mijatovic

CARIGRADSKE SLIKE I PRILIKE
Putopisne crte
Čedomilj Mijatović

1,420.00 din 899.00 din

-37%

Delo „Carigradske slike i prilike – putopisne crte Čede Mijatovića“ objavljeno je 1901. godine u Novom Sadu, u izdanju Matice srpske i od tada, ovo delo nije preštampavano. U njemu Čedomilj Mijatović (1842–1932), srpski istoričar, diplomata i državnik, vešto prepliće putopisnu prozu, istoriografiju i lična sećanja i iskustva u uverljivom i dragocenom slikanju Carigrada. U tome mu je nesumnjivo najviše pomoglo to što je pred sam kraj XIX i početkom XX veka bio srpski diplomata u Istanbulu, što je bio vrstan poznavalac vizantijske i srpske istorije, ali i njegov nepretenciozni stil (prema Slobodanu Jovanoviću „Čeda Mijatović ima divan stil, živo priča, fino opisuje i slika“). U deset poglavlja knjige, Mijatović opisuje Svetu Sofiju i carigradske zidine, Saraj i Jildiz palatu sultana Abdulhamida II (koga je i lično sretao i zadržao ga u izuzetno povoljnom sećanju), Bosfor, istanbulske kvartove Peru i Terapiju, govori o istoriji grada (često upućujući na veze sa Srbijom) i, ono što je možda najvrednije, ostavlja zapise o svakodnevnom životu i običajima Istanbula tog vremena.

Imajući u vidu važnost teksta i autora, ovo novo izdanje Carigradskih slika i prilika, priređeno je uz brojne dodatke: rečnik manje poznatih reči, brojne istorijske i filološke komentare, indeks toponima (uz dodate nazive na turskom), retke i dokumentarne fotografije, hronologiju grada. Da bismo delo približili savremenom čitaocu (a i putniku), u ovom izdanju osavremenjeni su pravopis i brojne transkripcije (s dodatom listom svih izmenjenih reči).

Oblasti: ,

Opis Proizvoda

Broj strana: 172
Format: 145 x 205 mm
Knjiga sadrži: Fotografije
Hronologiju Carigrada
Rečnik manje poznatih reči
Listu izmenjenih reči
Indeks toponima
Priredili: Gordana Đorđević i Dejan Aničić
Godina izdanja: 2018.

Delo „Carigradske slike i prilike – putopisne crte Čede Mijatovića“ objavljeno je 1901. godine u Novom Sadu, u izdanju Matice srpske i od tada, ovo delo nije preštampavano. U njemu Čedomilj Mijatović (1842–1932), srpski istoričar, diplomata i državnik, vešto prepliće putopisnu prozu, istoriografiju i lična sećanja i iskustva u uverljivom i dragocenom slikanju Carigrada. U tome mu je nesumnjivo najviše pomoglo to što je pred sam kraj XIX i početkom XX veka bio srpski diplomata u Istanbulu, što je bio vrstan poznavalac vizantijske i srpske istorije, ali i njegov nepretenciozni stil (prema Slobodanu Jovanoviću „Čeda Mijatović ima divan stil, živo priča, fino opisuje i slika“). U deset poglavlja knjige, Mijatović opisuje Svetu Sofiju i carigradske zidine, Saraj i Jildiz palatu sultana Abdulhamida II (koga je i lično sretao i zadržao ga u izuzetno povoljnom sećanju), Bosfor, istanbulske kvartove Peru i Terapiju, govori o istoriji grada (često upućujući na veze sa Srbijom) i, ono što je možda najvrednije, ostavlja zapise o svakodnevnom životu i običajima Istanbula tog vremena.

Imajući u vidu važnost teksta i autora, ovo novo izdanje Carigradskih slika i prilika, priređeno je uz brojne dodatke: rečnik manje poznatih reči, brojne istorijske i filološke komentare, indeks toponima (uz dodate nazive na turskom), retke i dokumentarne fotografije, hronologiju grada. Da bismo delo približili savremenom čitaocu (a i putniku), u ovom izdanju osavremenjeni su pravopis i brojne transkripcije (s dodatom listom svih izmenjenih reči).

O Autoru

Čedomilj Mijatović (1842–1932) bio je srpski ekonomista (više puta ministar finansija Kraljevine Srbije), istoričar, diplomata i naučnik. Školovao se u Minhenu, Lajpcigu, Cirihu i Beču (gde upoznaje i buduću suprugu, Engleskinju Elodiju Loton).
Kao političar i ekonomista, ostao je upamćen kao liberal i jedan od najvažnijih modernizatora mlade srpske države (postavio je temelje institucijama kao što su Narodna banka, železnica, berza, dinarski i metrički sistem i akcionarska društva). Bio je jedan od osnivača Napredne stranke i snažno se zalagao za liberalnu ekonomiju i evropeizaciju.
Ostavio je veliki broj spisa i prevoda iz raznih oblasti (jedan je od naših prvih prevodilaca s engleskog). Glavno Mijatovićevo ekonomsko delo jeste „Nauka o državnom gazdinstvu ili nauka o financiji“(1869). Kao istoričar i memoarista, ostao je bolje upamćen. Bio je prvi Srbin izabran za počasnog člana Kraljevskog istorijskog društva u Londonu, a njegova monografija o vizantijskom caru Konstantinu Dragašu pisana na engleskom („Constantine. The Last Emperor of the Greeks. The Conquest of Constantinople by the Turks (A. D. 1453) after the Latest Historical Researches“, London 1892), skoro do kraja XX veka bila je jedina monografija o Konstantinu XI, koja se citirala u međunarodnoj bibliografiji. Studija „Despot Đurađ Branković“ (1880) i danas je relevantna. Poslednjih tridesetak godina života proveo je u Londonu, gde je pisao na engleskom. Njegovi memoari objavljeni na engleskom 1917, prevedeni su na srpski 2008. godine, kao „Uspomene balkanskog diplomate“.