KAO MUVE
roman
Samuel Hamen

Opis Proizvoda

U svetu obeleženom ekološkim katastrofama autoritarna država zasniva svoju vlast na eksploataciji misteriozne i potencijalno opasne materije otkrivene krajem 19. veka. Kako bi istražila slučaj nestalog tinejdžera, Akademija (bezbednosna institucija za razbijanje otpora) šalje svog detektiva u grad u kojem se nalazi Institut zadužen za Materiju i u kojem se neobični fenomeni, anomalije i ponašanja isprva opiru smislenom tumačenju. U tom zabačenom gradu svakodnevno duva nepodnošljivo vreo vetar, a što se pažljivije posmatraju stanovnici, izolovani Institut i okolni pejzaž, to je snažniji utisak da je sve naizgled u redu – i da, u isti mah, ništa nije kako treba. „Desetkovanje“, tokom kojeg su u jednom danu gotovo sve životinje nestale, kao i postupci Instituta, za sada ostaju neshvatljivi. Idila se razotkriva kao oblik razaranja, a stvarnost kao puka igračka u rukama moći. Tokom istrage postupno se razotkrivaju mehanizmi jednog neprozirnog sistema, koji na suptilan način utiče na svest, ali nailazi i na difuzno, buntovno omladinsko okruženje okupljeno oko jedne muzičko-vizuelne umetnice i konzumacije rasprostranjene droge.
Čitalac potom ubrzo shvata da u ovom romanu više nije reč samo o lokalnim nemirima ili o mladima koji se bore za bolju budućnost već o mnogo širim pitanjima: o digitalnim oblicima života, o ekološkom jadu i, naposletku, o načinu na koji možemo živeti u svetu koji nam nepovratno izmiče.

Samuel Hamen rođen je 1988. u Luksemburgu. Studirao je germanistiku i istoriju na Univerzitetu u Hajdelbergu. Piše prozu, poeziju i dramske tekstove na luksemburškom i nemačkom jeziku, a bavi se i književnom kritikom i istorijom. Za svoj roman Kao muve (Wie die Fliegen) dobio je 2024. prestižnu nagradu Servais. Radnja tog romana smeštena je u distopijsku budućnost i promišlja savremene tehničke, ekološke i društvene tokove u doba antropocena – geološkoj epohi u kojoj je čovek postao dominantna sila koja oblikuje planetu. Delo guste i složene naracije, u kojem se mnogo toga tek naznačuje ili ostaje zagonetno, oslanja se na pripovedačke konvencije kriminalističkog romana i spekulativne fikcije.