Opis Proizvoda
Broj strana: 136
Godina izdanja: 2026.
ISBN: 978-86-6435-274-1
Komelj i Tabašević našli su se u nepreglednom prostranstvu srpskog jezika jednim sasvim neobičnim povodom: da odaju počast konjima i njihovom značaju za razvoj kulture, umetnosti i civilizacije. U tom susretu, oni su hteli da ispitaju granice moći ljudskih reči i da izmisle vlastiti jezik – ne nužno ljudski, koliko njihov, intiman i samosvojan. Topot kopita koji se čuje u jeziku kojim se Komelj i Tabašević dopisuju akustični je spomenik ovoj životinji bez koje nije moguće zamisliti ljudsku vrstu onakvom kakva je ona postala. Čovekovoj unutrašnjosti najviše prija spoljašnjost konja, pišu na jednom mestu. Dva autora se prožimaju kroz razmenu reči i na taj način stvaraju nove, zajedničke svetove, unutrašnje vidike i prerije kojima odjekuje čista snaga rastrčanih, divljih konja.
Miklavž Komelj (rođ. 1973, Ljubljana) duboko se slaže sa Oskarom Davičom u tome da čovek ne sme pristati da bude sveden samo na svoj život; zbog toga, on živi nekoliko paralelnih života kao pesnik, pisac, teoretičar i istoričar umetnosti, prevodilac i slikar, služeći se stahanovskim principom na svim poljima svog rada. U taj rad spada: 18 knjiga poezije, roman Sakrij me, sniježe i monografija Kako misliti partizansku umetnost? Piše na slovenačkom jeziku, a u ovoj je prepisci prvi put na srpskom jeziku potražio svoj i zajednički izraz.
Vladimir Tabašević (rođ. 1986, Mostar) takođe nastoji da ne bude sveden na vlastiti život iz raznih razloga, zbog čega je i inicirao ovu prepisku s Komeljem. Piše poeziju koju kamuflira u prozne i druge tekstove.
