Опис Производа
Broj strana: 218
16 Ilustracija
Indeks imena
Godina izdanja: 2020.
ISBN: 978-86-6435-145-4
„Ne postoji sveobuhvatni pristup koji bi jednom za svagda razrešio pitanje šta je arhitektura. Možemo pokušati da razumemo građevinu iz nekoliko različitih perspektiva: svrhe za koju je izgrađena, mesta na kom je izgrađena, materijala i konstrukcija od kojih je izgrađena, veštine arhitekte ili majstora, društvenog konteksta u kom je građevina ponikla, ili načina na koji je koriste i doživljavaju njeni stanari. … S jedne strane, arhitektura je nešto sasvim konkretno: zidovi, krovovi i podovi izrađeni od opipljivih i (verovatno) poznatih materijala. S druge strane, građevine, gradovi i pejzaži su deo komplikovanih i apstraktnih logički povezanih celina koje imaju veze sa time kako živimo svoj život i organizujemo društvo. Arhitektura obuhvata sve, od nežive materije do ljudskog života prožetog smislom, i upravo je zbog tog raspona zanimljiva i poprilično neuhvatljiva. …
Prvo poglavlje knjige «Šta je arhitektura?» govori o suštini i delovanju arhitekture, o tome kako nastaju i kako se shvataju njeni zadaci i sredstva kojima se služi. Drugo poglavlje govori o doživljaju arhitekture. U njemu raspravljamo o pet građevina, postavljamo pitanje zašto su baš takve kakve su, i ispitujemo kako deluju na nas. Poglavlja tri i četiri ispituju arhitekturu kao struku i arhitektonsko obrazovanje. Čime se arhitekte bave, kako obavljaju posao, i kako se postaje arhitekta? Peto poglavlje proučava istorijske i teorijske okvire arhitekture, dok se poglavlje šest bavi nekim aktuelnim raspravama u arhitekturi. Ko zapravo odlučuje kako treba da izgledaju gradovi i građevine, i sa kojim se izazovima danas suočava arhitektura?“
Mari Vatum
Mari Vatum (Mari Hvattum), rođena 1966. g., arhitekta je i istoričar arhitekture, profesor istorije i teorije arhitekture na Visokoj školi za arhitekturu i dizajn u Oslu. Piše i predaje o savremenoj arhitekturi i istoriji arhitekture. Objavila je, između ostalog, knjige „Gottfried Semper and the Problem of Historicism“ (2004) i „Hajnrih Ernst Širmer. Arhitekta kosmopolita“ („Heinrich Ernst Schirmer. Kosmopolittenes arkitekt“, 2014).