Akcija!
anticki-svet-min-min
anticki_svet

ANTIČKI SVET I MI
Tadeuš Zjelinjski

1,320.00 din 899.00 din

-32%

Antička kultura, prema profesoru Tadeušu Zjelinjskom (1859–1944), ima ogroman značaj za razvoj i očuvanje evropske kulture. Ona svakako mora i dalje da ima mesto u procesu obrazovanja. Klasična kultura je svojim bićem, kako istorijski, tako i psihološki, organski element u obrazovanju evropskog društva i može se ukloniti jedino ukoliko se ukloni i čitava savremena evropska kultura. Međutim, antička kultura svoju ulogu vrši samo onda kada se ne tretira kao norma koja se slepo podražava, već kao plodotvorno seme zahvaljujući kom evropska kultura raste i oplemenjuje se. Univerzalna vrednost upoznavanja s antičkom kulturom počiva u tome što je ona kadra da istinski obrazuje. „Znanje se zaboravlja, ali obrazovanje se ne gubi. Obrazovan čovek, čak i kada zaboravi sve što je naučio, ostaje obrazovan čovek“. Obrazovanje ne podrazumeva puko raspolaganje informacijama. Od starih Grka i dalje možemo učiti kako pristupati „istini“ i postavljati pitanja zašto i čemu. Učenjem latinskog i grčkog učimo i o svom maternjem jeziku mnogo više nego što se obično pretpostavlja i to upravo tako što učeći klasične jezike najbolje i najbrže učimo da postavljamo pitanja o sintaksi, morfologiji, fonetici maternjeg jezika.
Delo Antički svet i mi zapravo čini osam predavanja koja je Tadeuš Zjelinjski držao u Petrogradu 1903. godine. Ta predavanja su objavljena iste godine na ruskom jeziku, a uskoro su usledili nemački (1905) i engleski (1909) prevodi, a do početka Drugog svetskog rata prevedena su na još desetak evropskih jezika. Nema sumnje da su uspehu ove knjige doprineli razložna argumentacija koju Zjelinjski izlaže, kao i ton, brojna zanimljiva i ubedljiva upućivanja na antičku filozofiju, arhitekturu, filologiju, književnost itd, ali i potreba dela akademske zajednice za odbranom od agresivnog pedagogoškog utilitarizma koji, kako početkom XX tako i početkom XXI veka, nastoji da iz obrazovnog sistema izbaci sva „bespotrebna znanja“ koja se ne mogu lako unovčiti. Delo Antički svet i mi je u tom smislu i dalje aktuelan prilog raspravi o smislu i cilju obrazovanja.

Opis Proizvoda

Prevod sa poljskog:
Ljubica Rosić
Broj strana: 150
Godina izdanja: 2016.

Antička kultura, prema profesoru Tadeušu Zjelinjskom (1859–1944), ima ogroman značaj za razvoj i očuvanje evropske kulture. Ona svakako mora i dalje da ima mesto u procesu obrazovanja. Klasična kultura je svojim bićem, kako istorijski, tako i psihološki, organski element u obrazovanju evropskog društva i može se ukloniti jedino ukoliko se ukloni i čitava savremena evropska kultura. Međutim, antička kultura svoju ulogu vrši samo onda kada se ne tretira kao norma koja se slepo podražava, već kao plodotvorno seme zahvaljujući kom evropska kultura raste i oplemenjuje se. Univerzalna vrednost upoznavanja s antičkom kulturom počiva u tome što je ona kadra da istinski obrazuje. „Znanje se zaboravlja, ali obrazovanje se ne gubi. Obrazovan čovek, čak i kada zaboravi sve što je naučio, ostaje obrazovan čovek“. Obrazovanje ne podrazumeva puko raspolaganje informacijama. Od starih Grka i dalje možemo učiti kako pristupati „istini“ i postavljati pitanja zašto i čemu. Učenjem latinskog i grčkog učimo i o svom maternjem jeziku mnogo više nego što se obično pretpostavlja i to upravo tako što učeći klasične jezike najbolje i najbrže učimo da postavljamo pitanja o sintaksi, morfologiji, fonetici maternjeg jezika.
Delo Antički svet i mi zapravo čini osam predavanja koja je Tadeuš Zjelinjski držao u Petrogradu 1903. godine. Ta predavanja su objavljena iste godine na ruskom jeziku, a uskoro su usledili nemački (1905) i engleski (1909) prevodi, a do početka Drugog svetskog rata prevedena su na još desetak evropskih jezika. Nema sumnje da su uspehu ove knjige doprineli razložna argumentacija koju Zjelinjski izlaže, kao i ton, brojna zanimljiva i ubedljiva upućivanja na antičku filozofiju, arhitekturu, filologiju, književnost itd, ali i potreba dela akademske zajednice za odbranom od agresivnog pedagogoškog utilitarizma koji, kako početkom XX tako i početkom XXI veka, nastoji da iz obrazovnog sistema izbaci sva „bespotrebna znanja“ koja se ne mogu lako unovčiti. Delo Antički svet i mi je u tom smislu i dalje aktuelan prilog raspravi o smislu i cilju obrazovanja.