Akcija!
Eho-Grcke

EHO GRČKE
Idit Hamilton

990.00 din 792.00 din sa PDV-om

-20%

„Atinjanima, dok su vodili žestok megdan sa Filipom Makedonskim, iznenada je stigao glasnik sa njegovim pismima koja im je ponudio. Otvorili su sva, osim onih upućenih njegovoj ženi koja su mu vratili neotpečaćena. ’Uljudnost i plemenitost istinske veličine’, primećuje Plutarh.“

U naše doba sveopšteg elektronskog nadziranja i špijuniranja „uljudnost i plemenitost“ Atinjana iz 4. veka pre nove ere zaslužuju još veće divljenje nego u Plutarhovo vreme. Delo Eho Grčke Idit Hamilton podseća upravo na mnoge etičke vrline u staroj Grčkoj, na domete i duhovna stremljenja u njenoj kulturi, koje ne bi valjalo ni danas zaboraviti. U nizu eseja, pitko pisanih, posvećenih prevashodno Atinjanima 4. veka pre nove ere (Platonu, Isokratu, Aristotelu, Demostenu, Menandru) ili ličnostima kao što su Aleksandar Makedonski i Plutarh, Idit Hamilton, pored toga što suvereno potcrtava važnost antičke civilizacije i njenog poznavanja, uspeva čak i da u čitaocu podstakne radost pri susretu s njom.

Opis Proizvoda

„Atinjanima, dok su vodili žestok megdan sa Filipom Makedonskim, iznenada je stigao glasnik sa njegovim pismima koja im je ponudio. Otvorili su sva, osim onih upućenih njegovoj ženi koja su mu vratili neotpečaćena. ’Uljudnost i plemenitost istinske veličine’, primećuje Plutarh.“

U naše doba sveopšteg elektronskog nadziranja i špijuniranja „uljudnost i plemenitost“ Atinjana iz 4. veka pre nove ere zaslužuju još veće divljenje nego u Plutarhovo vreme. Delo Eho Grčke Idit Hamilton podseća upravo na mnoge etičke vrline u staroj Grčkoj, na domete i duhovna stremljenja u njenoj kulturi, koje ne bi valjalo ni danas zaboraviti. U nizu eseja, pitko pisanih, posvećenih prevashodno Atinjanima 4. veka pre nove ere (Platonu, Isokratu, Aristotelu, Demostenu, Menandru) ili ličnostima kao što su Aleksandar Makedonski i Plutarh, Idit Hamilton, pored toga što suvereno potcrtava važnost antičke civilizacije i njenog poznavanja, uspeva čak i da u čitaocu podstakne radost pri susretu s njom.

Prevod: Sonja Vasiljević
Broj strana: 143

Odjeci Grčke
Idit Hamilton, „Grčki put“ i „Eho Grčke“
KNJIŽEVNE NOVINE

politika logo manji 000 1Jedna od veoma važnih svetskih intelektualki koja svakako zalužuje pažnju i mlađih generacija je severnoamerička filozofkinja, autorka brojnih dela i prevoditeljka Idit Hamilton (1867?1963). Bila je uzor mnogim poznatim piscima, najviše Mileru i Darelu. Ako se uzme podatak da su knjige I. Hamilton „Grčki put“ i „Eho Grčke“ prevedene perom Sonje Vasiljević (prvi put se pojavljuju na srpskom), u izdanju Karposbooks, uvrštene u stručnu literaturu, na studijama klasičnih nauka Filozofskog fakulteta u Beogradu, to svakako potvrđuje dragocenost ovih dela. Ali, i da svako od zaljubljenika u istoriju, književnost, filozofiju, uopšte umetnost, može imati u svojoj biblioteci ovakva dela, kao potrebu za upoznavanjem starogrčke i rimske kulture.
Idit Hamilton potiče iz intelektualne porodice iz severoistočne Amerike. Otac je bio profesor klasičnih jezika i od njega stiče prva znanja iz latinskog i grčkog. Njena mladost je koincidirala sa vremenom početka sifražetskog pokreta. Ona i njene sestre su bile prve intelektualke u Zapadnom svetu. Studirala je u Pensilvaniji, Lajpcigu i Minhenu, gde je bila prva žena postdiplomac. Pošto je bila prva žena na univerzitetu u Lajpcig, napustila ga je, a kasnije doktorirala. Idit Hamilton je bila uvređena od strane kolega i profesora jer je gledana sa omalažavanjem, ali je i sama imala kritički stav prema naučnom radu Univerziteta. Družila se sa Arnoldom Tobnijem i Erzom Paundom.
Zaljubljena u grčku kulturu ona je tragala za onim što ima trajnu vrednost. Najznačajnije za ovu autorku je njena misao da Grčka nije prevaziđena, u 20. i 21. veku, koji predstavljaju krizu modernog sveta, grčka filozofija i umetnost mogu nadahnuti i usmeriti nas ka putu novog humanizma – nove renesanse.
„Radovati se životu, nalaziti da je svet divan i da je u njemu prijatno, obeležje je grčkog duha koje ga razlikuje od svega što mu je predhodilo. To je vitalna razlika“. Sa velikim entuzijazmom i svojom upornošću uspeva u šezdeset trećoj godini da zapadnom svetu približi i oživi interesovanje za književnost i istoriju stare Grčke kada je izdala svoju prvu knjigu Grčki put.
Među ostalim značajnim delima je Rimski put, Mitologija (sluša se i danas na univerzitetima u Americi). Pred kraj života je dobila više počasnih doktorata (Univerzitet Ročester i Jejl), i postala članica Američke akademije umetnosti i književnosti. Grčki kralj Pavle je Idit Hamilton proglasio počasnom građankom Atine 1957. godine. Tada je i prvi put posetila Grčku sa svojih 90 godina.
Grčki put ima 17 eseja. Istok i Zapad se susreću: „grčka umetnost je intelektualna, umetnost ljudi koji su bili bistri i vispreni mislioci, umetnici od kojih svet nikada nije video veće, ljudi obdareni najboljim duhovnim darom. Ničega previše“.
Idit Hamilton u Grčkom putu piše o Umu i Duhu. O Pindaru, Tukididu, Ksenofontu, Ideji tragedije, Eshilu-prvom dramatičaru, Sofoklu, Euripidu – modernom umu, Religiji Grka, Put Grka, Put modernog sveta. Dok se u delu Grčki put autorka bavila 5. vekom pre nove ere i kulturnim digađanjima u Atini, u delu Eho Grčke. I. Hamilton se usmerava na 4. vek pre nove ere koji po njoj zaslužuje posebnu pažnju, jer predstavlja uvod u jednu tragediju svetskih razmera, a to isčezavanje stvaralačke moći Grčke.
Kada je Atina nestala sa istorijske scene začele su dve filozofske škole, stojici i epikurejci. Autorka u deset eseja posvećuje svoja razmišljanja i usmerenja: Neuspehu Atine, Slobodi, Atinskoj školi, Platonu, Isokratu Aristotelu, Demostenu, Memandru, Aleksandru Velokom, Stoicima: Zenonu i Epiktretu, Marku Aureliju, Plutarhu, i Grčkom i Rimskom putu.
Eseji su pitko napisani, obogaćeni su su zaniljivim navodima, podacima i privlače pažnju i običnom čitaocu da obogati svoja saznanja o tumačenju starogrčke kulture.
Dve poslednje rečenice u ovoj knjizi govore o autorkinoj velikoj odanosti grčkoj kulturi:„ Uticaj klasične Grčke je isčezao, ali istina i lepota koje su Grci otkrili, konačno su opet oživele i nikada neće nestati. Još uvek nas uče“.

Slađana Ristić

Dodatne informacije

Prikaz

a

O Autoru

Idit Hamilton (1867-1963) je američka klasična filološkinja, koja se proslavila brojnim knjigama o starogrčkoj i, manjim delom, o rimskoj kulturi, kojima je uspevala decenijama da na engleskom govornom području oživljava interesovanje za njih. Iako su njena mnoga viđenja i tumačenja danas u nauci gotovo potpuno napuštena, te retko ko veruje u apsolutno grčko čudo, odnosno u tumačenje starogrčke kulture koja se rađa ex nihilo i sasvim različita od drugih njoj savremenih civilizacija, dela Idit Hamilton obiluju vrednim uvidima, obogaćena su zanimljivim navodima i podacima, kao i prijatnim pripovedačkim stilom. Na srpski joj je prevedena i knjiga Grčki put (Karpos, 2013).