Opis Proizvoda
Broj strana: 222
Godina izdanja: 2024.
ISBN: 978-86-6435-227-7
„U romanu ‘Deve’, što na sanskritu znači anđeli čuvari, autor nam pruža jednu od najlepših knjiga na novogrčkom jeziku o odnosu ljudi sa životinjama. Reč je o pričama o kućnim ljubimcima koji dele život s jednom porodicom: dvoje dece Petra Arhontidisa u detinjstvu otkrivaju da imaju osobine „deva“. Preuzimaju brigu i lečenje mačaka i pasa iz komšiluka i kuće sa velikim žarom, razvijajući dublju komunikaciju sa četvoronožnim cimerima. Dirljive priče, mačje, pseće i ljudske, protkane su oštroumnim zapažanjima o društvenim odnosima i oslanjaju se na priče velikih ljubitelja životinja iz grčke književnosti: Emanuela Roidisa, Mihaila Micakisa, Zaharija Papantoniua, Nikosa Kavadijasa, E. H. Gonatasa, Zirane Zateli.“
Fragiski Abadzopulu
Athens Review of Books
Panos Joanidis poduhvatio se neobičnog podviga – da ispiše istoriju porodice kroz odnos prema životinjama, no zadatak se prelio izvan zadatih okvira, te autor zahvata ne samo sliku kiparskog već i savremenog društva u svetskim razmerama. Protagonisti ovog romana, čas smešnog do suza, čas dirljivog i tragičnog, naizgled su obični ljudi: deca koja brinu o životinjama, džangrizavi sused koji iskaljuje frustracije na uličnim mačkama, trapavi veterinar, železnički službenik koji muze kozu u svojoj spavaćoj sobi, pesnikinja koja se isprva plaši životinja, a potom postaje zaštitnica napuštenih mačaka i mnogi drugi. Pa ipak, u samoj srži pripovedanja, glavna uloga pripada našim tihim četvoronožnim saputnicima, mačkama i psima.
Panos Joanidis (Πάνος Ιωαννίδης, 1935–2021) rođen je u Famagusti. Studirao je sociologiju u SAD i Kanadi. Bio je zaposlen na Radio-televiziji Kipra (RIK), odakle se 1995. godine povukao sa pozicije direktora programa.
Počeo je rano da piše i objavljuje književna dela, isprva drame i poeziju. Napisao je niz zbirki pripovedaka, romana i dramskih dela, kao i mnogobrojne radio-drame, TV serije i scenarije. Dela su mu prevođena na engleski, ruski, švedski, nemački, bugarski, kineski itd.
Za kratke priče Kiparski epovi (1968) i Nevidljiva strana (1979), kao i za romane Nesnošljivi patriotizam P. F. K-a (1989) i Koazinos (2012) dobio je najviša priznanja kiparskog Ministarstva kulture. Godine 2007. odlikovan je najvišom kiparskom nagradom za doprinos književnosti i umetnosti. Sa romanima Koazinos i Amerika ’62: De Profundis (2008), Deve (2006) čine autobiografsku trilogiju koja ga je proslavila, a sve tri knjige objavio je Karpos u prevodu na srpski Kiveli Georgiu.
