Опис Производа
Prevod: Dejan Aničić
Broj strana: 70
Godina izdanja: 2019.
ISBN: 978-86-6435-111-9
U razmatranju termina „diskurs“ moramo se prisetiti da on nije ekvivalent „jeziku“, niti treba da mislimo da postoji prosta veza između diskursa i realnosti. Diskurs ne prevodi prosto realnost u jezik; njega pre treba videti kao sistem koji strukturira način na koji percipiramo realnost. U Poretku diskursa tvrdi: „Ne smemo zamišlјati da nam svet okreće čitlјivo lice koje moramo samo da dešifrujemo. Svet nije saučesnik našeg saznanja; ne postoji nikakvo pred-diskurzivno proviđenje koje nam svet daje na raspolaganje u našu korist. Moramo poimati diskurs kao nasilјe koje činimo nad stvarima; u svakom slučaju kao praksu koju im namećemo. U ovoj praksi događaji diskursa nalaze princip njihove regularnosti.“ U zapadnoevropskim jezicima, primera radi, postoje tendencije da postoji više naziva za boje; ipak ne prave svi jezici na podjednak način razliku između boja i ne dele spektrum na plavo, crveno, zeleno kao što to čini engleski jezik. Neki ne prave leksičku razliku između plavog i zelenog. To ne znači da govornik ne pravi razliku između njih, nego da to razlikovanje nije posebno važno u toj kulturi. Otuda regularnosti koje percipiramo u stvarnosti treba videti kao rezultat anonimnih regularnosti diskursa koje namećemo realnosti. Diskurs zapravo treba videti kao nešto što ograničava našu percepciju.
Sara Mils, „Šta je diskurs?“, str. 51 (tekst prikljucen ovom izdanju)
Misao francuskog filozofa Mišela Fukoa (1926‒1984) jedan je od najefikasnijih „antikoroziva“ 20. veka, primenjen na fenomene i probleme za koje se veruje da blistaju neupitnim sjajem, da ih nikakva rđa nije načela niti ih može načeti, poput prosvetiteljstva, humanizma, razuma, moći, subjekta, znanja, demokratije, slobode, ili na one za koje se bezmalo veruje da ih nije ni potrebno tematizovati. U „Poretku diskursa“, pristupnom predavanju na Kolež de Fransu (održanom 2. 12. 1970), Fuko se bavi samo naizgled „neproblematičnom“ temom i pojmom diskursa (govora), pojmom za koji veruje da je ključan za razumevanje naših društvenih i političkih praksi. Mi kontrolišemo i ograničavamo diskurse, ali i oni kontrolišu i ograničavaju nas.
„Poredak diskursa“ je i svojevrstan uvod u potonje cikluse predavanja na Kolež de Fransu koje je Fuko držao sve do svoje prerane smrti.
