Gospođa Hareja ili sećanje na kita
Hronika jedne emigracije
Žan Portant

Opis Proizvoda

U čvrstoj nameri da u ovoj knjizi ispripovedam prvih deset godina svog života, od rođenja do prvog pričešća, uviđam da su događaji koji su ga obeležili raštrkani u vremenu pre i posle putovanja. Putovanja, tog jedinog pouzdanog putokaza. Naš boravak u Italiji trajao je godinu dana, najviše godinu i po, ali koliko god bio sveden, taj period predstavlja tačku od koje sve polazi i u kojoj se sve stiče. Italija u neku ruku deli vreme. Italija je i kompas. Moje sećanje se upravlja po njoj.
Čak su i svi oni koji su se tada pojavili u mom životu, našli ukotvljenje u tom malom parčetu vremena provedenom u San Demetriju. Između njih kao da se uzdiže planina, sa dugim tunelom kojim samo treba proći, u jednom ili u drugom smeru, da bi sve postalo logično. I to još odonda kad je prvom Italijanu pre sto godina palo na pamet da zabasa ovamo gde će se roditi prvo italijansko dete u Luksemburgu. Posle njega, sve se odvijalo kao da su posredi ruske drvene babuške. Taj prvi Italijan rođen u Luksemburgu vratio se u Italiju, posedeo nakratko, pa se opet vratio u Luksemburg. Njegova deca su činila isto. I deca njihove deca isto tako. Svako je osetio potrebu da se vrati na polaznu tačku.

„Svuda i na svakom mestu“ u romanu Žana Portanta izranja Mobi Dik, Pinokiov kit, Jonin levijatan ili gospođa Hareja, ženka kita ulovljena 1953. godine u blizini istoimenog norveškog ostrva. San ili java, pravi kit ili književni ulov, majčin nomadizam i lingvističke izmišljotine, tatine nasuprot dedinih dogodovština u Drugom svetskom ratu, javljaju se u setnoj i komičnoj priči i sećanjima malog Klaudija, po italijanski, to jest Kloda, po luksemburški, sina italijanskih doseljenika u gradiću Diferdanžu. Iz Diferdanža putujemo u San Demetrio, italijanski prizori smenjuju luksemburške kulise dok pratimo odrastanje Kloda Nardelija, svojevrsne mešavine dečaka iz naše književnosti: Andreasa Sama koji miriše kruške iz Kišovih Ranih jada i malog pripovedača iz Uloge moje porodice u svetskoj revoluciji Bore Ćosića.
Ivana Velimirac, prevodilac

Žan Portant (Jean Portante) je rođen 1950. godine u Diferdanžu, u Luksemburgu, u porodici italijanskih doseljenika. Romanopisac, pesnik i prevodilac, piše na francuskom jeziku. Prevođen je na mnoge jezike i dobitnik je brojnih književnih priznanja (francuske Nagrade „Malarme“ za poeziju, luksemburške nagrade za celokupno delo). Živi i radi između Pariza i Luksemburga.
Objavljen 1993. i ovenčan nagradom za knjigu godine, roman Gospođa Hareja ili sećanje na kita, preveden je na portugalski, španski, italijanski, mađarski i nemački jezik.