Akcija!
Istorija mentaliteta
Istorija mentaliteta

ISTORIJA MENTALITETA
Žorž Dibi, Žak Le Gof, Filip Arijes, Rober Mandru, Rože Šartije
Priredio Dejan Aničić

1,298.00 din 999.00 din

-23%

„Хоризонт историје менталитета припада свакодневици и несвесном понашању, ономе што измиче појединцима у историји јер открива безлични садржај њихове мисли. То је оно што имају као заједничко Цезар и последњи војник његових легија, Свети Луј и сељак са његових поседа, Кристифор Колумбо и поморац са његових каравела. Историја менталитета је за историју идеја оно што је материјална култура за економску историју. Одговор људи XIV века на кугу као божју казну храни се древним и ирационалним учењем хришћанских мислилаца, од Светог Августина до Светог Томе Аквинског. Он се објашњава системом изједначавања болест = грех, који су усавршили интелектуалци позног средњег века, али занемарује сва логичка образложења, све суптилности у расуђивању при чему му једино остаје груби калуп саме идеје. Тако и предмети који су у свакодневној употреби, одећа сиромашних, одступају од престижних модела које стварају површинска кретања економије, моде и укуса. Управо се у дубинама свакодневице схвата стил епохе.“

Жак Ле Гоф

Аутори у зборнику текстова посвећеном историји менталитета су уједно и аутори који су и сами понајвише допринели развоју овог историографског поља: Жорж Диби (Georges Duby, 1919–1996), Жак Ле Гоф (Jacques Le Goff, 1924–2014), Филип Аријес (Philippe Ariès, 1914–1984), Робер Мандру (Robert Mandrou, 1921–1984) и Роже Шартије (Roger Chartier, 1945–). Иако се данас мање говори о историји менталитета, а чешће се чују изрази попут „културне историје“ или „историјске антропологије“ уместо ње, овај тип и стил историографије, који је цветао шездесетих и седамдесетих година, пре свега у Француској, оставио је незаобилазан траг у светској историографији, бесповратно проширио њена истраживачка поља и умножио питања која се постављају прошлости. Историја менталитета је уједно и популаризовала историографију и учинила је једном од најчитанијих и најатрактивнијих жанрова хуманистичке литературе.

Opis Proizvoda

Prevod: Veljko Stanić et al.

Napomene, bibliografije, indeks imena

Broj strana: 144

Godina izdanja: 2022.

„Istorija mentaliteta obavezuje istoričara da se pobliže zainteresuje za nekoliko suštinskih fenomena u svojoj oblasti: za nasleđe čije proučavanje nam govori o kontinuitetu, gubicima, raskidima (otkuda, od koga i otkad dolazi ta mentalna navika, taj izraz ili gest?), za tradiciju, tj. načine kako se u mentalnom smislu društva reprodukuju, za razilaženja, proizvod duhovnog kašnjenja u procesu prilagođavanja promenama i nejednake brzine razvoja različitih segmenata istorije. To je povlašćeno polje analize za kritiku linearnih koncepcija istorijskog razvoja. Tu je, zatim, inercija, osnovna istorijska snaga, koja je više proizvod duha nego materije, jer je materija često življa od duha. Ljudi se služe mašinama koje su izmislili čuvajući mentalitet ljudi iz vremena koje prethodi tim mašinama. Vozači automobila zadržavaju rečnik jahača, radnici u fabrikama XIX veka mentalitet seljaka iz vremena svojih očeva i deda. Mentalitet je ono što se najsporije menja. Istorija mentaliteta je istorija sporosti u prošlosti.“