Opis Proizvoda
Format: 13 x 21 cm
Broj strana: 292
Godina izdanja: 2016.
ISBN: 978-86-6435-022-8
I pored sve opčinjenosti Mediteranom i grčkom kulturom, engleski pisac Lorens Darel (1912-1990) daje trezven portret posleratnog Kipra, sa osvrtima na čitavu njegovu istoriju i kulturno pamćenje.
Darelova izrazita pripovedačka snaga i talenat preobražavaju u Gorkim limunovima Kipra putopisne, istorijske i autobiografske elemente u književno delo koje nije namenjeno samo onima zainteresovanim za ovo ostrvo, već svim istinskim poštovaocima lepe reči i plemenitih stremljenja ka svestranijem međukulturnom razumevanju.
Lorens Darel
Gorki limunovi Kipra
“Putovanja se, ka
o i umetnici, ne stvaraju već se rađaju. Hiljadu različitih okolnosti im doprinosi, a samo nekoliko njih je željeno ili određeno voljom – šta god mi o tome mislili. Spontano izrastaju iz potreba naše naravi, a one najbolje među njima vode nas ne samo u spoljašnje prostranstvo, već isto tako i u ono unutarnje. Putovanje može predstavljati jedan od najzahvalnijih vidova introspekcije.” Ove misli Darel piše na brodu, u Veneciji, u praskozorje, gledajući sa palube broda koji treba da ga preko ostrva odvede na Kipar. Naravno, Darel vidi Veneciju “koja se preliva u hiljadu odsjaja u svežoj vodi, hladnoj kao pihtija. Činilo se da kao da je neki veliki majstor, u napadu bezumlja, rasturio celu svoju kutiju sa bojama po nebu da bi zaslepio unutarnje oko sveta.” I zaista, već po prvim taktovima ove knjige prepoznaje se književni postupak koji će Darel u ovoj prozi primeniti: rasturiće celu svoju kutiju za pisanje da bi otkrio koliko je zaslepljeno i unutarnje i spoljno oko sveta. Uprkos svom osobenom stilu, jer Darel je poznat po hrabrim, raskošnim barokizacijama u jeziku, on pripoveda čas u ritmu oluje, čas u ritmu mirnog mora, uprkos, dakle, tom nepopustljivom poetskom stilu, ovo delo je i Darelov trezven, jasan prikaz posleratnog Kipra, gde se, pišući, Darel neprekidno osvrće na njegovu prošlost, istoriju i kulturno pamćenje. Evo, dakle, dela koje nije tek srećni sublimat autobiografije, pastoznog putopisa i istorijskih artefakata, već knjige koja će i one koji nikada nisu razmišljali o Kipru, direktno odvesti tamo, sugestivnim pripovedanjem. Dakle, sa čašom jednog aromatičnog pića, Darel sedi na mirnoj terasi iznad purpurnog mora… Ostalo je istinita legenda o Kipru – ostrvu sna i izmaglice.
Autorka: Sanja Domazet
Politika, Kulturni dodatak
Gorki limunovi Kipra, Lorens Darel
OVO JE 
TREĆA KNJIGA: iz opusa posvećenog grčkim ostrvima. Sve je objavio dragoceni izdavač Karpos, a pre “Gorkih limunova Kipra”, mogli smo da čitamo jednako uzbudIjive: “Grčka ostrva” i “Razmišljanja o morskoj Veneri” (Vodič po Rodosu). Na Kipar je engleski pisac stigao 1953. i ostao do 1956, a posle službovanja u Srbiji (“zemlji prašnjavih puteva”), i baš u vreme britanske
okupacije ostrva, te početka jedne od kiparskih kriza.
ŠTA JE PROBLEM OVE KNJIGE? Kao i prve dve knjige troknjižja i ova ima nameru da razume ukupnu prirodu, stanovništvo i pejzaž velikog ostrva, te da iz te perspektive shvati istoriju Kipra, ali i razume odnos Grka i Turaka i njihovo hronično (ne)razumevanje. Piščeva pozicija je privlačno privatna, važan deo knjige prikazuje Darela dok uz pomoć jedne “hulje” kupuje prastaru kuću u kiparskom selu za 300 funti, i kako je sa meštanima, zidarima obnavlja, ali pred kraj dela, dok antagonizam Kiprana i Britanaca narasta, i dok se zaoštravaju prilike (eksplozije, atentati, hapšenja), vidimo kako napušta ostrvo verovatno iz nemoći da razume ponosne, lenjive i nepredvidive ostrvljane.
PRVA REČENICA GLASI: “Putovanja se, kao i umetnici, ne stvaraju, već se rađaju.”
POSLEDNJA REČENICA GLASI: ,,Da, čak i Digenis, premda se bori protiv Britanaca, on ih, zapravo, voli. Ipak, moraće da nastavi da ih ubija – sa žaljenjem, čak sa naklonošću.”
KAD Bl OVA KNJIGA IMALA UKUS: Bio bi to ukus kiparskih limunova i narova, uz miris seljačke hrane i seljačkog vina, koje je Darel pijuckao, pod krošnjatim “drvetom dokolice”, blizini svoje kuće i sa grčkim komšijama.
PRONAĐITE SLIČNE KNJIGE. Dve Darelove knjige. Od naših pisaca sličnom tematikom, u savremenijem ključu, bavila se Jasmina Marić u “Kiparskoj abecedi”. U “Srcu zemlje”, Basara je ipak govorio o drugom Kipru.
PREPORUKA ZA ČITANJE: Obavezno, bilo da volite ili ne volite Darela, makar zbog kiparskih narodnih poslovica. Evo jedne: “Čovek ne ide u Pakao samo da bi zapalio cigaretu.” I druge: “Lisica, dok spava, uvek sanja piliće.”
Vasa Pavković
Putovanje sa Darelom
(ili mudrost jedne masline u engleskoj tacni)
Slađana Ristić
U okviru bibliotek
e “Panelinion”, izdavačka kuća “Karpos” – Loznica (2011), objavila je treću putopisnu knjigu poznatog engleskog pisca Lorensa Darela, Gorki limunovi Kipra, u odličnom prevodu Sonje Vasiljević. Do sada su objavljena Razmišljanja o morskoj Veneri sa podnaslovom Vodič po krajoliku Rodosa, Grčka ostrva (Krf – Prosperova pećina je u štampi): Peta knjiga Lorensa Darela O
Provansi – Veliki Cezarov duh, čekaće neko svoje vreme da bude prevedena i za našu čitalačku publiku.
Neposredno posle Drugog svetskog rata, kultni pisac (Aleksandrijski kvartet, Tamni vilajet, Crna knjiga,…) Lorens Darel boravio je i u Beogradu kao predstavnih britanske administracije, ali ipak je svoj istraživački duh i misiju preneo na Grčku: Nije lako postati Levantinac! Prevagnula je njegova ljubav prema Staroj Grčkoj i ostrvima (Lorens je poznat kao isloman), tako da on svoje impresije pretače u vrlo lepe, filozofski oblikovane putopise. Ljubav prema mediteranu daće mu onu dodatnu snagu da razvije urođeni dar za lepotu pisane reči. Ova knjiga je ne samo književni putopis već putopisni dnevnik., jer je u knjigu Gorki limunovi Kipra uneo i ličnog, ali i odličnu analizu likova koje sreće na putu.
Kao u starim dobrim vremenima, Gorki limunovi Kipra se mogu čitati uz grafitnu olovku, uz prvu jutarnju kafu i doručak sačinjen od komadića kozjeg sira, crnih maslina i okrajka crnog hleba. Tako počinje šetnja po Kipru …sa Lorensom, sa nedoumicom i strahom, da se radoznali čitalac ne umori od čitanja, što i neće jer jednostavno jezik ovog pisca klizi i vodi nas sve do kraja knjige, bez previše rastegljivih i statičnih kadrova i ogleda… Boje koje preovlađuju pri čitanju su plava, zelena, bela… mirisi masline, lovora, rogača, šarenog sela…
Upravo ova knjiga donosi još nešto od Darelovog putopisnog pisma: ne samo autorovo iskustvo putnika, istraživača, već i njegovu punu kreativnost. Književno delo je L. Darel obogatio esejističkim i filozofskim pristupom, što dokazuje i prestižna “Memorijalna nagrada Dafa Kupera”, kojom je knjiga nagrađena. Darel ne piše u filmskim kadrovima, on svoje utiske o predelima i ljudima Kipra oslikava iskustvom slikara i pretvara kiparsku stvarnost (vreme kada je boravio) u umetničku sliku.
Autor knjigu posvećuje Ostinu Harisonu iz Lapitosa – u samom naslovu je sakrivena poruka: čitalac otkriva značaj gorkih limunova. Oni zaista krase Kipar i svedoci su življenja Kiprana, i sam Darel ih je gajio u svom vrtu na Kipru. To je metafora za odnose Britanaca i Grka (politička previranja i nesuglasice i nedoumice na samom Kipru o samostalnosti, pripadnosti i orijentaciji), ali i Grka i Turaka (Tačka sa koje nema povratka). L. Darel kroz 14 pesnički naslovljenih celina daje portret posleratnog Kipra, prikazujući njegovu istoriju i kulturno pamćenje. Lorens piše: “Isprobao sam tri kafane i u svakoj su me poslužili kafom sa ćutljivom smirenošću, kakva bi se kod Grka mogla računati kao omalovažavanje”. Ili “Shvatio sam da sam došao dotle da sam veoma zavoleo Kipar, čak i njegovu ružnoću, njegove neuredne vidike što su se baškarili u prašini i oblaku pare, njegove užasne neusaglašenosti.”
Lorens Darel se družio sa grčkim piscima: nobelovcem Jorgosom Seferisom, pesnikom Kacimbalisom, kome je Henri Miler (prijatelj Darelov) posvetio svoju najčuveniju knjigu Kolos iz Marusija (jedne četvrti u Atini). Otud potpuna bliskost sa Grčkom. L. Darel piše u Gorkim limunovima Kipra: “Uspeo sam da provedem jedno nezaboravno popodne i zaboravim na Kipar, sa starim Jorgosom Kacimbalisom, u omiljenoj taverni pod Akropoljem; jedan ceo dan sam prizivao u sećanju Beograd sa ser Čarslom Pikom, koji je tokom mog službovanja bio tamo ambasador, a sada se uhvatio u koštac sa nezahvalnim zadatkom da nas predstavlja u Grčkoj: problem Enosisa je toliko izmenio Grčku da se uopšte nije mogla prepoznati.”
More – to je epicentar za Darela. Više je voleo da se druži sa Grcima nego da sedi u nekom vrtu u Grčkoj kod Britanaca. U ovoj knjizi daje razliku između Grka sa kopna i onih na Kipru. I dok po Afroditinoj plaži na Kipru šeta i priča sa seoskim učiteljem Panosom, osluškuje nešto više od običnog življenja … Upravo na tom mestu verovalo se da se izrodila Afrodita iz pene – iz školjke koju prepoznajemo na Botičelijevoj slici “Rađanje Venere”. Upravo je to najčuvenije Afroditino svetiliše, zato su svi pesnici Afroditu zvali Kipranka. Lorens Darel se uvek vraćao Grčkoj, kao i Bajron, koji je imao svoju kuću u selu Kioni na Itaki. Za Grčku je Bajron život dao. Nažalost, kada je Darel pisao putopis o :Krfu, slučajno, zbog nezainteresovanosti, ili namerno, ne opisuje ostrvo Lazaret i Vida, selo Guv:iju (za nas tako važne), iako je skoro svaki kamen i travnjak na Krfu osluškivao. Da li je Darel uopšte sretao srpske potomke u gradu :Krfu, koji bi mu ukazali na dragocenost ovih mesta za Srbe i Grke, da li je otkrio mnoge zapise o našim precima?! Pretpostavimo da je svojom opčinjenošću Krfom i Grčkom proučavao istoriju umetnosti i mirise – i da je tako, negde u svojoj obavezi prema britanskoj administraciji i visokoj spoljnoj politici Ujediljenog kraljevstva, zadržao svoje interesovalje, dakle usmerenost, samo na ovo podneblje i teme njemu zanimljive.
Shematski, svaki putopis ovog istraživača je građen isto. Gorki limunovi Kipra nose veću filozofsku konotaciju. Putopis Lorens Darel zatvara stihovima: “Na ostrvu gorkog limuna/ Gde s voća tamnih kugla/ Blešti hladne vatre mesečina/ A pod nogama suva trava/ Kinji spomene i po veka/ Navike ugasle proverava/ Ostavi ostalo nerečeno bolje,/ Krasotu, tminu, žestinu./ Nek drevne morske vile/ Čuvaju svoje snove od svile/ O, more grčka, talasavo,/ Čuvaj svoje bezvetrine,/ Ko neko suze neprolivene,/ Ko neko suze neprodivene.” Poznavalje atmosfere, običaja o kojima je Darel pisao, približila je našoj čitalačkoj publici odličnim prevodom Solja Vasiljević, koja je poznavalac klasičnih jezika, zaljubljeni:k u Levant, i sa takvim iskustvom dobro poznaje Darelovo pismo, te ćemo u iščitavanju naići na bogatstvo izraza, kovanica, ali i dobrog stiha. Da bi se otkrio enigmatički Kipar, potrebno je otvoriti ovu knjigu bez predrasuda i uploviti u plave boje ostrva, jer je i nas.Lovnica kadar koji zatiče Kiprane u ćutanju ispred taverne, a ćutanje je govor.
