Opis Proizvoda
Broj strana: 270 (sa blokom fotografija)
Indeks imena i toponima
Godina izdanja: 2025.
Na Siciliju su još od najdavnijih vremena nadirale civilizacije, jedna za drugom. Ali Grci su toj zemlji utisnuli neizbrisiv pečat – onaj koji i danas čini njeno najdublje biće. Bogovi nikada nisu napustili ostrvo. Po sunčanim poljima usred leta, duž puteva što se lepe za stene sicilijanskih planina, još se može čuti kako Herakle doziva svoja stada i Odisej se podsmeva Kiklopu. U suton nad Agriđentom, Selinuntom i Segestom još uvek teku povorke u čast bogova. Kada dan prizove noć, u pozorištima Sirakuze i Taormine mit ponovo progovara kroz prikazivanje tragedija – snažnim glasom kakav je morao imati u V veku pre nove ere, u Grčkoj. Sicilija, zemlja utočišta za bogove i heroje, nimfe i filozofe, čudovišta i kraljeve, oličenje je one magične, radosne začudnosti koju su Grci toliko voleli.
U knjizi “Sicilija bogova. Mitologija, istorija, kultura”, univerzitetski profesori Đulio Gvidorici i Silvija Romani, nastavljaju da prate razvoj grčke mitologije u njenom geografskom i istorijskom kontekstu, ovoga puta na Siciliji, najvećem mediteranskom ostvru. Istražujući znamenite sicilijanske istorijske lokalitete, ispredajući priču od prošlosti i sadašnjosti, autori su ovom knjigom kreirali svojevrsnu malu kulturnu istoriju Sicilije.
„Afrodita i dalje posmatra morsku pučinu iz svog hrama u Eričeu, podignutom na litici iznad mora, u čijem podnožju leži Anhiz, koji joj beše smrtni supružnik na jedan dan. Kiklopi i Hefest nikada nisu napustili svoju kovačku radionicu u tajnom skrovištu u utrobi Etne ili Eolskih ostrva. Nije ga napustila ni prelepa Persefona koju je bog Had oteo i odveo u Podzemlje, kraj jezera Perguza, jedne od „kapija“ ka svetu mrtvih. Nimfa Kijana izabrala je Siciliju da se tamo pretvori u izvor vode, a Aretuza, koja je izronila da opet ugleda zvezde upravo u morskim vodama pred Sirakuzom, živi zauvek preobražena u ponornicu na obali Ortigije, stopljena s Alfejem, rečnim bogom koji se u nju zaljubio. I danas je tamo, okružena vencem od trske, dok se po jezercetu lenjo praćakaju patke, a posetioci uživaju u sladoledu iz obližnje poslastičarnice ili pak kupuju suvenire.“
Đulio Gvidorici (Giulio Guidorizzi, rođ. 1948), italijanski klasični filolog i prevodilac, rođen u Bergamu. Predavao je na Univerzitetu u Milanu od 1975. do 2001. godine, potom je počev od 2001. do 2016. godine bio redovni profesor na Univerzitetu u Torinu, isprva za predmet Antičko pozorište i dramaturgija, zatim za predmet Antropologija antičkog sveta i grčka književnost. Urednik je časopisa Studi Italiani di Filologia Classica. Autor je brojnih eseja i prevodilac sa grčkog. Za Nacionalni institut za antičku dramu preveo je Euripidovog Herakla (2007) i Ifigeniju na Aulidi (2015). Živi u Milanu.
Silvija Romani (Silvia Romani, rođ. 1968), profesorka Univerziteta u Milanu i autorka brojnih knjiga na temu antike; magistrirala je grčku književnost i doktorirala iz antropologije antičkog sveta na Univerzitetu u Sijeni. Nekoliko godina je predavala na Univerzitetu u Torinu, a od 2017. godine vanredni je profesor Antičke antropologije, religije i mitologije na Univerzitetu u Milanu. Ona se posebno bavi ženskim figurama u mitu i antičkoj religiji i pitanjima vezanim za predstavu ženskog tela u antici.
Uz “Siciliju bogova. Mitologija, istorija, kultura”, autori su zajednički objavili još dve knjige: “More bogova. Grčka ostvra u mitologiji” (prevod, Karpos, 2023) i “Putovanje sa bogovima. Mitološki vodič po Grčkoj” (In viaggio con gli dei. Guida mitologica della Grecia).
