RASA I ISTORIJA / RASA I KULTURA
Klod Levi-Stros

Опис Производа

Na Velikim Antilima, nekoliko godina pošto je otkrivena Amerika, dok su Španci slali istraživače čiji je zadatak bio da ustanove da li urođenici poseduju dušu ili ne, urođenici su praktikovali potapanje i davljenje zarobljenih belaca ne bi li proverili da li su njihovi leševi bili podložni truljenju ili ne.

U istoj meri u kojoj težimo da uspostavimo diskriminaciju među kulturama i običajima, najpotpunije se identifikujemo sa onima koje pokušavamo da negiramo. Uskraćujući ljudsku prirodu onima koji izgledaju kao “najdivljiji“ ili “najvarvarskiji“, ne činimo ništa drugo do zauzimanja jednog od njihovih tipičnih stavova. Varvar je pre svega čovek koji veruje u varvastvo.

Klod Levi-Stros

Društvo ili kultura nisu sačinjeni od delova i komada, oni predstavljaju univerzum sistematizovanih pravila koja se usklađuju na različitim područjima i nivoima. Istina je, međutim, da bračna pravila tu često zauzimaju mesto u prvom planu, zato što definišu određene modalitete razmene i što, na kraju krajeva, svako društvo može da se definiše prema vrsti komunikacije koju uspostavlja među svojim pripadnicima. Uostalom, ono je u suštini struktura iz istog tog razloga, zato što je struktura upravo suprotna mozaiku napravljenom od razdvojivih elemenata. U osnovi, kultura bi se mogla definisati kao uređena komunikacija, a sociologija kao opšta teorija komunikacije… Komunikacija između pojedinaca ili grupa nije, naime, posledica života u društvu, ona je sam taj život, pod uslovom, naravno, da se ne ograniči samo na usmenu ili pisanu komunikaciju.

Žan Pujon, Delo Kloda Levi-Strosa

O Autoru

Prva velika knjiga Levi-Strosa (1908–2009) bavila se srodstvom… kasnije je pisao, između ostalog, o klasifikacionim sistemima i mitovima. Analizirao je široke kulturne varijacije kako bi razumeo šta je opšte ljudsko. U vezi sa strukturalizmom Levi-Strosa često se spominje pojam „binarne opozicije“, i tačno je da on smatra da ljudi uglavnom razmišljaju u suprotnostima. Ipak, valja spomenuti i da ove suprotnosti obično stoje u nekom odnosu prema trećoj, posredujućoj instanci – žuto svetlo semafora je klasičan primer – i da prolaze kroz transformacije (inverzije itd.) prenošenjem sa generacije na generaciju, sa naroda na narod ili putem istorijskih promena.
Kao primer ovoga može poslužiti strukturalistička analiza hrane: kuvana hrana se prema presnoj hrani odnosi kao kultura prema prirodi. U hijerarhijskom društvu u kom svi spremaju svoju hranu, simbolička vrednost spremanja hrane može biti izokrenuta, tako da oni koji su na najvišem nivou počnu da jedu presnu ili čak pokvarenu hranu (ostrige, tartar biftek, stare sireve, mariniranu ribu itd). Natrula hrana se nalazi na međupoziciji između presne i kuvane, i čini jednu stranu jednog od Levi-Strosovih „kulinarskih trouglova“.
Razlaganje kompleksnih odnosa u jednostavne suprotnosti (koji mogu biti i trouglovi) ili u parove suprotnosti stoga je od ključnog značaja za strukturalizam od samog početka: priroda–kultura, muškarac–žena, desno–levo, presno–kuvano itd. Treći element, kada se pojavi, može se opisati kao nešto prema čemu dotični par suprotnosti ima neki odnos, što prevazilazi jednostavnu dihotomiju. Reči „da“ i „ne“ imaju odnos prema „možda“; muž i žena imaju neki odnos prema ženinom bratu, koji je prema Levi-Strosu onaj koji je u ranim društvenim zajednicama predavao svoju sestru drugom muškarcu.

Toman Hilan Erikson, Šta je socijalna antropologija?, Karpos 2014.