Akcija!
kulturna_istorija_duse_min
kulturna_istorija_duse

KULTURNA ISTORIJA DUŠE
Ule Martin Hejstad

1,899.00 din 1,599.00 din

-16%

Većina ljudi veruje da ima dušu, ali je malo ko u stanju da objasni šta je ona, osim što će reći da je to nešto lično i unutrašnje. Dušu svakodnevno srećemo u govoru: znamo za čiste, dobre i proste duše, za duševne i bezdušne ljude, za one koji su izgubili ili prodali dušu, prolazimo kraj zgrada koje je neko podigao „za dušu“ (zadužbine), pre se nego što se rastao s dušom, neki idu da podignu tužbu protiv onih za koje veruju da su naneli bol njihovoj duši, a drugi idu onima koji se profesionalno brinu o duši, trude se da spoznaju njene tajne i dubine, da očuvaju njeno zdravlje i otklone bolesti duše. Duša je sveprisutna, od crkvi i škola do sudnica i bolnica, a ipak je njene značenje teško odredljivo. Da li su posredi samo slikoviti jezički izrazi, metafore za lične osobine, ili reč „duša“ upućuje na nešto što je stvarno i esencijalno, na zasebnu dimenziju u čoveku ravnopravnu sa razumom, osećanjima ili svešću?
Onoliko često koliko dušu srećemo u svakodnevnom govoru, toliko često je srećemo i u religijama, filozofiji i književnosti. Duša je bila prizma kroz koju se čovek i ljudski život posmatrao i objašnjavao. Sokratov poziv Atinjanima da se brinu za svoju dušu, i hrišćanska poruka o očuvanju i spasenju duše jesu osnova za sliku o čoveku u zapadnoj kulturi. Uprkos ogromnom značaju i prisutnosti pitanja duše, profesor Ule Martin Hejstad se upustio u kulturnu arheologiju duše, u pokušaj prikazivanja njenog poimanja i definisanja počev od antike pa do današnjih dana, u opisivanje njenog dejstva u delima važnih filozofa i književnika, u pokušaj da objasni njene neodredljive, nematerijalne i mistične strane i da odgovori na pitanja da li je ona i dalje neophodna dimenzija naše antropologije i samopoimanja. „Kulturna istorija duše“ se osvrće i na shvatanje duše u drugim kulturama, naročito u budizmu i u islamu, gde sudbina duše u ovom i budućem životu igra bitnu ulogu i gde je ona motivišući politički faktor.

Kategorije: ,

Opis Proizvoda

Prevod sa norveškog: Jelena Loma
Broj strana: 450 (sa indeksom imena)
Godina izdanja: 2018.
ISBN: 978-86-6435-089-1

Većina ljudi veruje da ima dušu, ali je malo ko u stanju da objasni šta je ona, osim što će reći da je to nešto lično i unutrašnje. Dušu svakodnevno srećemo u govoru: znamo za čiste, dobre i proste duše, za duševne i bezdušne ljude, za one koji su izgubili ili prodali dušu, prolazimo kraj zgrada koje je neko podigao „za dušu“ (zadužbine), pre se nego što se rastao s dušom, neki idu da podignu tužbu protiv onih za koje veruju da su naneli bol njihovoj duši, a drugi idu onima koji se profesionalno brinu o duši, trude se da spoznaju njene tajne i dubine, da očuvaju njeno zdravlje i otklone bolesti duše. Duša je sveprisutna, od crkvi i škola do sudnica i bolnica, a ipak je njene značenje teško odredljivo. Da li su posredi samo slikoviti jezički izrazi, metafore za lične osobine, ili reč „duša“ upućuje na nešto što je stvarno i esencijalno, na zasebnu dimenziju u čoveku ravnopravnu sa razumom, osećanjima ili svešću?
Onoliko često koliko dušu srećemo u svakodnevnom govoru, toliko često je srećemo i u religijama, filozofiji i književnosti. Duša je bila prizma kroz koju se čovek i ljudski život posmatrao i objašnjavao. Sokratov poziv Atinjanima da se brinu za svoju dušu, i hrišćanska poruka o očuvanju i spasenju duše jesu osnova za sliku o čoveku u zapadnoj kulturi. Uprkos ogromnom značaju i prisutnosti pitanja duše, profesor Ule Martin Hejstad se upustio u kulturnu arheologiju duše, u pokušaj prikazivanja njenog poimanja i definisanja počev od antike pa do današnjih dana, u opisivanje njenog dejstva u delima važnih filozofa i književnika, u pokušaj da objasni njene neodredljive, nematerijalne i mistične strane i da odgovori na pitanja da li je ona i dalje neophodna dimenzija naše antropologije i samopoimanja. „Kulturna istorija duše“ se osvrće i na shvatanje duše u drugim kulturama, naročito u budizmu i u islamu, gde sudbina duše u ovom i budućem životu igra bitnu ulogu i gde je ona motivišući politički faktor.

SADRŽAJ

Uvodna reč …………………………………………………………………………………. 5
Predgovor …………………………………………………………………………………. 9

1. STADIJUMI DRAME O DUŠI
ANTIKA …………………………………………………………………………………. 17

Majka svih duša – Homerove mitske seni ……………………………… 17
Izmišljanje i produbljivanje psyche …………………………………….. 34
Platonova psyche osvaja čoveka ………………………………………………. 42
Prvi psiholog – Aristotel ……………………………………………………. 52
Nega duše ulazi u modu – Plotin i pozna antika …………………. 63

2. SREDNjI VEK …………………………………………………………………….. 75
Grešna duša u hrišćanstvu – izbavljenje ili prokletstvo? .. 75
Avgustinova pokajnička anima ………………………………………………. 84
Ostavite svaku nadu! –
Dante i srednjovekovna carstva mrtvih ……………………………….. 96

3. RENESANSA ……………………………………………………………………. 115
Sumnjanje mi je drago! – Skeptik Montenj …………………………….. 115
Dekartova misleća duša ……………………………………………………….. 132

4. PROSVEĆENA DUŠA …………………………………………………….. 143
Bog, priroda ili razum – u najboljem ili u najgorem svetu …. 143
Body & mind – novi pojmovni par i empirijska duša ………… 146
Duh u mašini i francuski materijalisti ………………………….. 154
Hjumova duša: svežanj utisaka ……………………………………………… 156
Zvezdano nebo iznad mene i duša u meni – Kant …………………. 164
Prevazilaženje duše – Hegel ……………………………………………….. 176

5. ROMANTIZAM ……………………………………………………………….. 187
Osećajna i ekspresivna duša romantizma …………………………… 187
Rusoova prirodna duša ………………………………………………………… 188
Geteova duša koja teži ………………………………………………………….. 194
Faust – opklada u dušu ………………………………………………………… 204
Kjerkegor između duše i psihe …………………………………………….. 227

6. DUŠA U NAUCI ………………………………………………………………. 253
Darvin i evolucija
– prirodna duša ili bezdušna priroda? ……………………………. 253
Duša postaje psiha – i kreće na terapiju kod Frojda …………. 267

7. OBNOVA ……………………………………………………………………………. 283
Niče, filozof psihologije:
jedna od najdostojanstvenijih hipoteza u filozofiji ………. 283
Na književnoj pozornici …………………………………………………….. 303
Dušin tok svesti – Uliks Džejmsa Džojsa ………………………………. 307
Skrivena duša – Kafka i Proces …………………………………………. 322
Duša kao jezik i slika – Vitgenštajn …………………………………. 340

8. DUŠA U DRUGIM KULTURAMA I U NAŠEM DOBU …. 357
Ekstremni cilj u budizmu – nestanak duše …………………………. 357
Odložena duša u islamu ………………………………………………………. 376
Kolektivna duša? Staranje o sebi i o drugima ………………….. 395
Hana Arent – pojedinac i grupa ………………………………………….. 396

ZAKLjUČNA REČ.
LIČNI PALIMPSEST I IZVOR ENERGIJE ……………… 417

Bibliografija ………………………………………………………………………. 429

Indeks imena …………………………………………………………………………. 441

O Autoru

Ule Martin Hejstad (Ole Martin Høystad) je rođen 1947. u Norveškoj. Profesor emeritus je interdisciplinarnih kulturnih studija na Visokoj školi u Jugoistočnoj Norveškoj, a od 2006. je sarađivao i sa Katedrom za kulturne studije Južnodanskog univerziteta u Odenzeu. Studirao je nordijsku književnost i filozofiju. Njegova knjiga „Kulturna istorija srca“ (2003, 2011) prevedena je na niz jezika i učinila ga poznatim preko granica skandinavskih zemalja.

Povezani proizvodi