Akcija!
odbrana_zena_min
odbrana_zena

ODBRANA ŽENA
Benito Heronimo Fejhoo

990.00 din 880.00 din

-11%

Za razliku od čuvenih prosvetitelja – Voltera, Rusoa i Didroa – njihov španski preteča, benediktinski jeromonah Benito Heronimo Fejhoo (Benito Jerónimo Feijoo, 1676–1764), u svoje napade na neznanje, predrasude i sujeverja, uključio je i tadašnje rasprostranjeno verovanje da su žene u svakom pogledu inferiornije od muškaraca, a pogotovu u intektualnim sposobnostima. Francuskim prosvetiteljima je bila strana ideja o ravnopravnosti polova i otuda će Fejhoove ideje o ravnopravnosti iz „Odbrane žena“, rasprave koja je prvi put objavljena 1726. godine, naći pandan tek krajem XVIII veka kod Meri Vulstonkraft (1759–1797) i Olemp de Guž (1748–1793), dok ćemo njegov metod odbrane i dokazivanje vrednosti ženskog roda – navođenje žena različitih nacionalnosti koje su čuvene kao vladarke, umetnice ili mudre žene – sresti ponovo 150 godina kasnije kod Džona St. Mila u delu „Potčinjenost žena“ (1869). „Odbrana žena“ je nesumnjivo avangardni tekst, koji je dugo bio bio zapostavljen ili nepoznat u feminističkoj literaturi i uopšte u zapadnoevropskom kulturnom pamćenju, tekst čija argumentacija delom i danas deluje progresivno i ubedljivo. Ako i biva da su žene neobrazovanije od muškaraca, to svakako nije, tvrdi Fejhoo, zbog toga što za to postoje neke medicinske predispozicije (a one su se tada često razumele u okviru pseudonaučne aristotelovske tradicije mišljenja, koju Fejhoo žestoko kritikuje), nego zato što im se sistematski uskraćuju prilike za obrazovanje. Fejhoo ženu posmatra kao osobu koja zaslužuje jednako poštovanje kao i muškarac, materinstvo vidi kao izbor žene, a pamet i sposobnost kao nešto što nije uslovljeno polom osobe.

Kategorije: ,

Opis Proizvoda

Prevod sa španskog: Danijela Pejčić
Broj strana: 86
Godina izdanja: 2019.
ISBN: 978-86-6435-129-4

Za razliku od čuvenih prosvetitelja – Voltera, Rusoa i Didroa – njihov španski preteča, benediktinski jeromonah Benito Heronimo Fejhoo (Benito Jerónimo Feijoo, 1676–1764), u svoje napade na neznanje, predrasude i sujeverja, uključio je i tadašnje rasprostranjeno verovanje da su žene u svakom pogledu inferiornije od muškaraca, a pogotovu u intektualnim sposobnostima. Francuskim prosvetiteljima je bila strana ideja o ravnopravnosti polova i otuda će Fejhoove ideje o ravnopravnosti iz „Odbrane žena“, rasprave koja je prvi put objavljena 1726. godine, naći pandan tek krajem XVIII veka kod Meri Vulstonkraft (1759–1797) i Olemp de Guž (1748–1793), dok ćemo njegov metod odbrane i dokazivanje vrednosti ženskog roda – navođenje žena različitih nacionalnosti koje su čuvene kao vladarke, umetnice ili mudre žene – sresti ponovo 150 godina kasnije kod Džona St. Mila u delu „Potčinjenost žena“ (1869). „Odbrana žena“ je nesumnjivo avangardni tekst, koji je dugo bio bio zapostavljen ili nepoznat u feminističkoj literaturi i uopšte u zapadnoevropskom kulturnom pamćenju, tekst čija argumentacija delom i danas deluje progresivno i ubedljivo. Ako i biva da su žene neobrazovanije od muškaraca, to svakako nije, tvrdi Fejhoo, zbog toga što za to postoje neke medicinske predispozicije (a one su se tada često razumele u okviru pseudonaučne aristotelovske tradicije mišljenja, koju Fejhoo žestoko kritikuje), nego zato što im se sistematski uskraćuju prilike za obrazovanje. Fejhoo ženu posmatra kao osobu koja zaslužuje jednako poštovanje kao i muškarac, materinstvo vidi kao izbor žene, a pamet i sposobnost kao nešto što nije uslovljeno polom osobe.

O Autoru

Benito Heronimo Fejhoo (Benito Jerónimo Feijoo, 1676–1764) je španski enciklopedista i polihistor, začetnik španskog prosvetiteljstva (nazivan i „španski Volter“), monah benediktinskog reda i višedecenijski profesor. Autor je brojnih dela, među kojima mu je najpoznatije delo osmotomni „Kritički pregled svekolikog znanja“ („Teatro crítico universal“), koje je objavljivano u periodu od 1726. do 1740. godine. „Kritički pregled svekolikog znanja“ je podeljen na rasprave („Odbrana žena“ je zapravo Rasprava XVI iz prvog toma „Kritičkog pregleda“) koje se bave različitim pitanjima iz fizike, medicine, politike, filozofije, teologije, istorije, književnosti… u kojima se Fejhoo trudio da ukaže na pogrešna ili sporna mišljenja. Delo je ubrzo prevedeno na brojne zapadnoevropske jezike. Zbog mnogih slobodoumnih i nekanonskih stavova iznetih u ovom delu, kao i u „Učenim pismima“, bio je na meti kritike i prijavljen inkviziciji. Danas je njegovo mesto u kulturnoj i intelektualnoj istoriji Španije neupitno.

Povezani proizvodi