ISTORIJA MENTALITETA
Žorž Dibi, Žak Le Gof, Filip Arijes, Rober Mandru, Rože Šartije
Priredio Dejan Aničić

1,298.00 din 1,049.00 din

„Хоризонт историје менталитета припада свакодневици и несвесном понашању, ономе што измиче појединцима у историји јер открива безлични садржај њихове мисли. То је оно што имају као заједничко Цезар и последњи војник његових легија, Свети Луј и сељак са његових поседа, Кристифор Колумбо и поморац са његових каравела. Историја менталитета је за историју идеја оно што је материјална култура за економску историју. Одговор људи XIV века на кугу као божју казну храни се древним и ирационалним учењем хришћанских мислилаца, од Светог Августина до Светог Томе Аквинског. Он се објашњава системом изједначавања болест = грех, који су усавршили интелектуалци позног средњег века, али занемарује сва логичка образложења, све суптилности у расуђивању при чему му једино остаје груби калуп саме идеје. Тако и предмети који су у свакодневној употреби, одећа сиромашних, одступају од престижних модела које стварају површинска кретања економије, моде и укуса. Управо се у дубинама свакодневице схвата стил епохе.“

Жак Ле Гоф

Аутори у зборнику текстова посвећеном историји менталитета су уједно и аутори који су и сами понајвише допринели развоју овог историографског поља: Жорж Диби (Georges Duby, 1919–1996), Жак Ле Гоф (Jacques Le Goff, 1924–2014), Филип Аријес (Philippe Ariès, 1914–1984), Робер Мандру (Robert Mandrou, 1921–1984) и Роже Шартије (Roger Chartier, 1945–). Иако се данас мање говори о историји менталитета, а чешће се чују изрази попут „културне историје“ или „историјске антропологије“ уместо ње, овај тип и стил историографије, који је цветао шездесетих и седамдесетих година, пре свега у Француској, оставио је незаобилазан траг у светској историографији, бесповратно проширио њена истраживачка поља и умножио питања која се постављају прошлости. Историја менталитета је уједно и популаризовала историографију и учинила је једном од најчитанијих и најатрактивнијих жанрова хуманистичке литературе.