ISTORIJA STAZA
Pešačenje kroz vreme i prirodu
Turbjern Ekelund

Opis Proizvoda

Hodao sam i pisao, hodao i pisao, a što sam više hodao i što sam više pisao, to mi je postajalo jasnije da se priča o stazama ne može ispričati, a da se ne ispriča priča o ljudima kao hodajućim bićima i pejzažu koji ih okružuje. Staza i pejzaž neraskidivo su povezani. Isto važi i za ljude. Razumemo sami sebe u odnosu na pejzaž u kome smo rođeni; on više od bilo čega drugog postavlja okvire našem životu. Dok se krećemo kroz neki pejzaž, osećamo se kao da činimo nešto iskonsko. Krećemo se onako kako nam je dato da se krećemo. Tempo nam dozvoljava da gledamo oko sebe, upijamo svet, vidimo kako se sporo menja, da čujemo zvuke, osetimo mirise, vetar, sunce i kišu na licu i zemlju pod stopalima, koja se menja dok hodamo po njoj.
Staze su priče o ljudima koji idu peške. Imaju svoj početak, sredinu i kraj. Pokazuju napred ka odredištu putovanja, ali i nazad, ka svima koji su stazom prošli pre nas i onima koji su ostavili prve tragove. Istorija staza jeste istorija nas: to su mirijade priča o radu i opstanku, potrebi za istraživanjem i migracijama, to je mreža ispletena oko zemlje poput niti u klupku prediva. […]
Staza je savršena metafora. Sadrži sva osećanja i sve čežnje sveta. Sumnju i veru, rođenje i smrt, misli, nade, put spasa, put u propast, put u nepoznato, putovanje od početka do kraja. Staza je oličenje života, makar onog kakav postoji u našem hrišćanskom kulturnom nasleđu, u kome je život putovanje od rođenja do smrti, kao što je istorija čovečanstva putovanje od stvaranja do sudnjeg dana.

Pešačenje i kretanje nisu važni samo jer smanjuju, recimo, nivo holesterola u krvi i na taj način sprečavaju pojavu arterioskleroze, koja ometa i konačno prekida rad srca. Za norveškog pisca Turbjerna Ekelunda, pešačenje i kretanje su uzbudljivo psihosomatsko iskustvo u kom se naš odnos prema okruženju, prirodi i vlastitom telu dinamizuje, usložnjava i obogaćuje. Istorija staza je priča o pokretu i orijentaciji u prostoru, o migraciji i prečicama, o značaju pejzaža za naš život, o našoj nasleđenoj potrebi za kretanjem. Sve su to dragoceni i skoro zaboravljeni aspekti pešačenja i kretanja u vremenu kom živimo, gde gotovo svi sede u kancelarijama, voze automobile i orijentišu se pomoću GPS-a.
Istorija staza je, u isti mah, i autobiografska priča, priča o autorovoj porodici i odrastanju, o zaboravljenoj stazi iz detinjstva u šumovitom i prostranom zaleđu Osla. Pisac odlučuje da se tamo vrati i ponovo prođe tom stazom, u pokušaju da se približi odgovoru na pitanje koje je oduvek sebi postavljao: zašto nikad ne zaboravljamo staze iz detinjstva, zašto ostaju u nama ceo život?
TURBJERN EKELUND (Torbjørn Ekelund) je norveški pisac iz Osla, rođen 1971. Napisao je niz knjiga kao što su Godina u šumi. Mikroekspedicija (Året i skogen. En mikroekspedisjon, 2014), Dečak i planina. Istraživačka ekspedicija u norveškoj prirodi (Gutten og fjellet. En oppdagelsesreise i norsk natur, 2017). Istorija staza. Pešačenje kroz vreme i prirodu je knjiga koja ga je proslavila i van granica Norveške. U njoj Ekelund vodi čitaoca na lično, fascinantno putovanje kroz istoriju staza, od vremena nakon poslednjeg ledenog doba, kada su prvi ljudi putovali ka severu, pa sve do uređenih pešačkih staza današnjice. Prevedena je na engleski, nemački, italijanski i holandski jezik.