Акција!
Nauke i moci
Screenshot_20231026_004306_Instagram

NAUKE I MOĆI
Demokratija naspram tehnonauke
Izabel Stengers

880.00 din 750.00 din

-15%

Изабел Стенгерс, позната белгијска филозофкиња науке, занима се за слику коју наука даје о себи: за слику неутралног и „објективног“ знања, одговорног за распршивање предрасуда откривањем истине. Анализирајући како наука и моћ одговарају на одређена питања – Шта је дрога? Шта је микроб? Како се лечимо – она показује да ова слика више одговара златној легенди него стварности науке „онако како се она практикује и изводи“. Такође, далеко од тога да буду супротстављене, наука и демократија су тесно повезане, јер се рационалност одувек конструисала тако што је оспоравала однос ауторитета и доминантних начина легитимирања. За Изабел Стенгерс, тренутна немоћ грађана пред променама које намеће огромна моћ технонауке није неизбежна: другачија визија науке може допринети измирењу рационалности и демократије.
Како је однос науке и моћи, однос науке, политике и демократије, додатно усложњен након пандемије, и ово кратко дело, први пут издато 1997, као и друга дела Изабел Стенгерс са сличном тематиком, изнова је актуелизовано.

Опис Производа

Prevod: Milica Rašić
Broj strana: 86
Godina izdanja: 2022.
ISBN: 978-86-6435-189-8

„’Доказано је да…’, ‘с научног становишта’, ‘објективно’, ‘чињенице показују да…’, ‘заиста…’ … Колико се често овакви изрази чују у говору оних који нас, на било ком нивоу, воде? Сваки пут када се обраћају људима, они их позивају да се потчине, да прихвате разлику између оног што би волели или желели, и оног што је могуће. Откуд, међутим, долази пресуда о томе шта је могуће? Будући да наша друштва желе да буду демократска, будући да више (званично) не признају ауторитет виши од воље становништва, једини аргумент ауторитета када је реч о томе шта је могуће а шта није, на овај или онај начин увек долази од науке.
Али да се разумемо, наука не мора да се супротставља демократији. Она се задовољава тиме да говори ‘оно што јесте, хтели ми то или не’. На вољи је народа хоће ли о ономе ‘што треба да буде’ одлучивати на основу онога ‘што јесте’. Потребно је да народ слуша стручњаке, да прихвати да буде реалистичан, то јест одрастао и разуман, те да одлучује према савести. Политичари пак имају задатак да објасне, да доведу до разумевања, прихватања оног што се не може променити, пре него што предложе опције у погледу оног о чему треба донети одлуку.

Наука има снажна леђа, може пуно да отрпи. Такође, велик је број њених вредних представника, стручњака који нам говоре: „Да, да, можете сањати да измичете строгим законима економског тржишта, то је помало као да сањате да се сами од себе уздижете у небо, без мотора, супротно законима гравитације.“ Не гласамо за или против законâ гравитације, зар не? Исто тако, не гласамо за или против економских „закона“. Морамо да им се потчинимо, да предвидимо њихове учинке, и управљамо њиховим последицама. Да ли је то „људскије“ управљање? За њега ћете гласати. За управљање које „даје поверење економској динамици зарад побољшања општег добра“? Пре ћете гласати за то.“
И. Стенгерс, Науке и моћи