Akcija!
odbrana_zena_min
odbrana_zena

ODBRANA ŽENA
Benito Heronimo Fejhoo

880.00 din 599.00 din

-32%

Za razliku od čuvenih prosvetitelja – Voltera, Rusoa i Didroa – njihov španski preteča, benediktinski jeromonah Benito Heronimo Fejhoo (Benito Jerónimo Feijoo, 1676–1764), u svoje napade na neznanje, predrasude i sujeverja, uključio je i tadašnje rasprostranjeno verovanje da su žene u svakom pogledu inferiornije od muškaraca, a pogotovu u intektualnim sposobnostima. Francuskim prosvetiteljima je bila strana ideja o ravnopravnosti polova i otuda će Fejhoove ideje o ravnopravnosti iz „Odbrane žena“, rasprave koja je prvi put objavljena 1726. godine, naći pandan tek krajem XVIII veka kod Meri Vulstonkraft (1759–1797) i Olemp de Guž (1748–1793), dok ćemo njegov metod odbrane i dokazivanje vrednosti ženskog roda – navođenje žena različitih nacionalnosti koje su čuvene kao vladarke, umetnice ili mudre žene – sresti ponovo 150 godina kasnije kod Džona St. Mila u delu „Potčinjenost žena“ (1869). „Odbrana žena“ je nesumnjivo avangardni tekst, koji je dugo bio bio zapostavljen ili nepoznat u feminističkoj literaturi i uopšte u zapadnoevropskom kulturnom pamćenju, tekst čija argumentacija delom i danas deluje progresivno i ubedljivo. Ako i biva da su žene neobrazovanije od muškaraca, to svakako nije, tvrdi Fejhoo, zbog toga što za to postoje neke medicinske predispozicije (a one su se tada često razumele u okviru pseudonaučne aristotelovske tradicije mišljenja, koju Fejhoo žestoko kritikuje), nego zato što im se sistematski uskraćuju prilike za obrazovanje. Fejhoo ženu posmatra kao osobu koja zaslužuje jednako poštovanje kao i muškarac, materinstvo vidi kao izbor žene, a pamet i sposobnost kao nešto što nije uslovljeno polom osobe.

Opis Proizvoda

Prevod sa španskog: Danijela Pejčić
Broj strana: 86
Godina izdanja: 2019.

Za razliku od čuvenih prosvetitelja – Voltera, Rusoa i Didroa – njihov španski preteča, benediktinski jeromonah Benito Heronimo Fejhoo (Benito Jerónimo Feijoo, 1676–1764), u svoje napade na neznanje, predrasude i sujeverja, uključio je i tadašnje rasprostranjeno verovanje da su žene u svakom pogledu inferiornije od muškaraca, a pogotovu u intektualnim sposobnostima. Francuskim prosvetiteljima je bila strana ideja o ravnopravnosti polova i otuda će Fejhoove ideje o ravnopravnosti iz „Odbrane žena“, rasprave koja je prvi put objavljena 1726. godine, naći pandan tek krajem XVIII veka kod Meri Vulstonkraft (1759–1797) i Olemp de Guž (1748–1793), dok ćemo njegov metod odbrane i dokazivanje vrednosti ženskog roda – navođenje žena različitih nacionalnosti koje su čuvene kao vladarke, umetnice ili mudre žene – sresti ponovo 150 godina kasnije kod Džona St. Mila u delu „Potčinjenost žena“ (1869). „Odbrana žena“ je nesumnjivo avangardni tekst, koji je dugo bio bio zapostavljen ili nepoznat u feminističkoj literaturi i uopšte u zapadnoevropskom kulturnom pamćenju, tekst čija argumentacija delom i danas deluje progresivno i ubedljivo. Ako i biva da su žene neobrazovanije od muškaraca, to svakako nije, tvrdi Fejhoo, zbog toga što za to postoje neke medicinske predispozicije (a one su se tada često razumele u okviru pseudonaučne aristotelovske tradicije mišljenja, koju Fejhoo žestoko kritikuje), nego zato što im se sistematski uskraćuju prilike za obrazovanje. Fejhoo ženu posmatra kao osobu koja zaslužuje jednako poštovanje kao i muškarac, materinstvo vidi kao izbor žene, a pamet i sposobnost kao nešto što nije uslovljeno polom osobe.