Akcija!
delez_min
delez

PO ČEMU SE PREPOZNAJE STRUKTURALIZAM?
Žil Delez

770.00 din 550.00 din

-29%

„Kao začetak strukturalizma s pravom određujemo lingvistiku: ne samo Sosira, već i Moskovsku i Prašku školu. A ako se strukturalizam širi dalje na druge oblasti, tada više nije reč o analogiji: to se ne događa naprosto da bi se ustanovile metode „ekvivalentne“ onima koje su najpre uspele u analizi jezika. Uistinu ne postoji struktura koja nije jezik, makar to bio ezoterični ili čak neverbalni jezik. Struktura nesvesnog postoji samo utoliko što nesvesno govori, što je nesvesno jezik. Struktura telâ postoji samo utoliko što tela, smatra se, govore jezikom simptoma. Same stvari imaju strukturu samo utoliko što vode bezglasni razgovor, i to jezikom znakova. Pitanje „šta je strukturalizam?“ još više se transformiše – bilo bi bolje pitati: po čemu prepoznajemo one koje nazivamo strukturalistima? I šta je to što oni sami prepoznaju? Šta rade oni, strukturalisti, kako bi u nečemu prepoznali jezik svojstven nekoj oblasti? Šta oni to pronalaze u toj oblasti? Sebi samima, dakle, predlažemo da samo izdvojimo određene formalne kriterijume prepoznavanja, one najjednostavnije, pozivajući se svaki put na primere navedenih autora, koliko god različiti bili njihovi radovi i projekti.“

Opis Proizvoda

Prevod sa francuskog i engleskog: Milica Rašić
Prevodi sa engleskog: Goran Bojović
Redakcija prevoda: Goran Bojović
Priredio: Dejan Aničić
Broj strana: 80
Godina izdanja: 2020.

„Kao začetak strukturalizma s pravom određujemo lingvistiku: ne samo Sosira, već i Moskovsku i Prašku školu. A ako se strukturalizam širi dalje na druge oblasti, tada više nije reč o analogiji: to se ne događa naprosto da bi se ustanovile metode „ekvivalentne“ onima koje su najpre uspele u analizi jezika. Uistinu ne postoji struktura koja nije jezik, makar to bio ezoterični ili čak neverbalni jezik. Struktura nesvesnog postoji samo utoliko što nesvesno govori, što je nesvesno jezik. Struktura telâ postoji samo utoliko što tela, smatra se, govore jezikom simptoma. Same stvari imaju strukturu samo utoliko što vode bezglasni razgovor, i to jezikom znakova. Pitanje „šta je strukturalizam?“ još više se transformiše – bilo bi bolje pitati: po čemu prepoznajemo one koje nazivamo strukturalistima? I šta je to što oni sami prepoznaju? Šta rade oni, strukturalisti, kako bi u nečemu prepoznali jezik svojstven nekoj oblasti? Šta oni to pronalaze u toj oblasti? Sebi samima, dakle, predlažemo da samo izdvojimo određene formalne kriterijume prepoznavanja, one najjednostavnije, pozivajući se svaki put na primere navedenih autora, koliko god različiti bili njihovi radovi i projekti.“

Žil Delez

„U najširem smislu reči, strukturalizam nije poseban pokret, već pre istorijski difuzna tendencija odlučujuća za naučne pomake kroz 20. vek. Uticao je na razvoj društvenih nauka uopšte i bio je važan za razvoj mnogih posebnih disciplina: sociologije, lingvistike, antropologije, psihoanalize, filozofije, ekonomije, političke teorije, čak i matematike i biologije. U ovom širem kontekstu, strukturalizam se najpre može poistovetiti sa pokušajem da se u analizi socijalne raznolikosti ili složenih sistema postigne naučna strogost, i uglavnom ima tendenciju da privileguje ceo sistem nasuprot pojedinačnim elementima. Preciznije, bilo koju disciplinu koja cilja na matematičku formalizaciju odnosa koji postoje između pojedinačnih elemenata koji formiraju sistem ili strukturu mogli bismo označiti kao strukturalističku disciplinu. […] Iako je često kontroverzan u načinu na koji stavlja u zagrade i individualno iskustvo i referencu na empirijski svet, strukturalizam je ipak bio jedan od najuticajnijih oblika mišljenja u 20. veku.“

Ijan Džejms

SADRŽAJ

1. Po čemu se prepoznaje strukturalizam?
Žil Delez
2. Strukturalizam
Ijan Džejms
3. Poststrukturalizam
Ijan Džejms