Opis Proizvoda
Prevod sa francuskog: Goran Bojović
Broj strana: 120
Format: 13 x 21cm
Godina izdanja: 2016.
ISBN: 978-86-6435-034-1
Knjiga Pozicije sačinjena je od tri razgovora koja je – u periodu od 1967. do 1971. godine – Žak Derida (1930–2004) vodio s Anrijem Ronsom, Julijom Kristevom, Žan-Lujem Udbinom i Gijem Skarpetom. Ova knjiga je, prema rečima samog Deride, „čin aktivnog tumačenja“ njegovih tada tek objavljenih dela (O gramatologiji, Pismo i razlika i Glas i fenomen).
Tokom razgovora koje je vodio, Derida u Pozicijama nastoji istovremeno da iščitava samog sebe (time što preispituje stajališta koja zastupa u (van)filozofskom kontekstu semiologije, psihoanalize i lingvistike) i da sebe stavi u poziciju svojih protivnika i kritičara (često bivajući, u razumevanju rada vlastitog mišljenja, još rigorozniji i konsekventniji od njih).
U osnovi ove knjige jeste zapravo razgovor o uslovima mogućnosti prevladavanja metafizičkog mišljenja unutar filozofije, razgovor koji Derida u stvari najviše vodi sa samim sobom (a ne toliko sa svojim sagovornicima). Budući da Derida zauzima poziciju tumača sopstvenih dela, ova knjiga je ujedno i sekundarna literatura za iščitavanje Deridinih radova: to je sekundarna literatura čiji je autor sâm Derida. Otuda su Pozicije, prema Džonatanu Kaleru, najbolji mogući uvod u opus Žaka Deride.
O Autoru
Žak Derida je rođen 15. jula 1930. u jevrejskoj porodici koja je živela u El Biaru, u Francuskom Alžiru. Sa 10 godina je maštao da postane fudbaler, ali je izbačen iz škole, nakon što mu je učitelj rekao da “francuska kultura nije namenjena malim Jevrejima”. U 19. godini Derida se upisuje na fakultet u Parizu i to u vreme kada je zvezda Žana Pola Sartra bila u zenitu, ali on se radije opredeljuje da prati učenja Fridriha Ničea i Martina Hajdegera. Radeći na doktorskoj tezi o Edmundu Huserlu toliko se zainteresovao za dvosmislenu prirodu svakog pisanija da je na kraju nikad nije ni dovršio.
Početkom šezdesetih predaje na Sorboni, kada aktivno doprinosi teoriji francuskog levičarsko-avangardnog pokreta, a od tada svoj rad kroz knjige “O gramatologiji”, “Pisanje i razlika”, “Govor i fenomeni”, fokusira na “dekonstrukciju” filozofskih dela Rene Dekarta, Žan-Žak Rusoa, Ferdinanda De Sosira, Hegela, Kloda Levi-Štrosa, Sigmunda Frojda i mnogih drugih. Koristeći termin “dekonstrukcija” Derida na subverzivan način promišlja “vladajuću iluziju zapadne metafizike” po kojoj jezik ideje i istinu izražava ne menjajući ih. Koncentrišući se na višestrukost značenja on pokušava pokazati da je jezik teško uhvatljiv i da čak ni autori ne mogu potpuno legitimno tumačiti svoje tekstove.
Činjenica da je Derida najčešće odbijao da definiše “dekonstrukciju”, koju je smatrao “izvesnim iskustvom nemogućeg”, donela mu je mnoštvo “protivnika” i kritičara koji su smatrali da je njegov rad frivolan, opskuran i “auto-subverzivan”, dok je najpopularnije mišljenje o njemu bilo da je “skeptički nihilista koji ne veruje ni u šta”.
Univerzitetsku karijeru Derida je završio predavajući na mnogim prestižnim univerzitetima u Americi, među kojima su i Harvard i Jel. Objavio je “bezbroj” članaka i oko 50 knjiga prevedenih na 22 jezika.
Preminuo je u 74. godini u jednoj pariskoj bolnici.
