Tadeuš Zjelinjski (Tadeusz Zieliński, 1859–1944) slavni je poljski klasični filolog, koji je za sobom ostavio preko 900 publikacija. Doktorirao je 1880. u Lajpcigu a habilitirao u Peterburgu gde je bio profesor na Istorijsko-filozofskom fakultetu do 1920, kada odlazi na Univerzitet u Varšavi. Dobio je počasne doktorate na više univerziteta, uključujući univerzitete u Oksfordu, Atini i Beču.
U svojim proučavanjima specijalizovao se za istoriju antičke kulture, istoriju grčkog pozorišta, antičku religiju. Njegova studija „Podela staroatičke komedije („Die Gliederung der altattischen Komoedie“, Teubner 1885) i danas je referentna. Napisao je važne monografije o stvaralaštu Sofokla („Sofokle i njegovo tragičko stvaralaštvo“, 1928) i Cicerona („Cicero im Wandel der Jahrhunderte“, 1897). Proučavao je i Plauta, Vergilija, Horacija. Rezultat višegodišnjih proučavanja religija antičkog sveta su četiri toma dela „Religije antičkog sveta“ (1921–1934). Ovoj tematici posvetio je i delo „Helenizam i judaizam“ (1928). Bavio se takođe komparativnim proučavanjima razvoja evropskog pesništva i književnosti. Poredio je dela Ovidija, Šekspira i Puškina, analizirao antičke motive kod Mickjeviča, Ničea i Sjenkjeviča.
Delo „Antički svet i mi“ je u međuvremenu prevedeno na 17 jezika. Prevod na nemački je objavljen 1905. („Die Antike und wir“), na engleski 1909. („Our Dept to Antiquity“) i francuski („Le Monde antique et nous. Série de cours donnés à Saint-Pétersbourg“), a knjiga je takođe više puta reizdata u novije vreme. Italijanski prevod iz 1910. („L’antico e noi“) objavljen je ponovo 2004, a novogrčki prevod talentovanog i prerano preminulog grčkog filologa Joanisa Sikutrisa („Ημείς και οι Αρχαίοι“, 1928) reizdat je 1994. Ovo je prvi prevod nekog dela Tadeuša Zjelinjskog na srpski jezik.