Žaklin de Romiji (Jacqueline de Romilly, 1913–2010) se ubraja među najznačajnije francuske klasične filologe 20. veka. Objavila je više desetina studija o kulturi antičke Grčke, a poznata je pre svega po radovima o Tukididu (Thucydide et l’impérialisme Athénien, 1947; Histoire et raison chez Thucydide, 1956; La construction de la vérité chez Thucydide, 1990) i čiji je grčki tekst Peloponeskog rata kritički objavila (sa prevodom na francuski, u seriji Les Belles-Lettres (CUF), 1953–1972). Pisala je i o grčkim tragičarima (L’évolution du pathétique. D’Eschyle à Euripide, 1961; La tragédie grecque, 1970; La Modernité d’Euripide, 1986). Dela su joj prevođena na mnoge jezike (engleski, italijanski, itd., a na novogrčkom postoji preko 20 njenih dela). Žaklin de Romiji je imala izuzetno dugu i bogatu akademsku karijeru. Sa mesta profesora Univerziteta u Lilu, odlazi na Sorbonu 1957, gde će predavati do 1973, kada je izabrana za profesorku na Kolež de Fransu, kao prva žena u istoriji ove institucije, i gde će držati katedru za grčku moralnu filozofiju i politiku (Formation de la pensée morale et politique). Godine 1988. biva izabrana, kao druga žena nakon Margerit Jursenar, za člana Francuske akademije. Za razliku od drugih velikih francuskih klasičnih filologa druge polovine 20. veka, poput Žan-Pjera Vernana, Pjera Vidal-Nakea i Pola Vena, Žaklin de Romiji do sada, nažalost, nije prevođena na srpski. Pregled starogrčke književnosti postoji i u prevodu na engleski (The University of Chicago Press, 1985) i na novogrčki (Kardamica, 1988).