Posted on

Pol Ven

Pol Ven (Paul Veyne, 1930–), francuski istoričar. Bavio se prevashodno istorijom i kulturom Rima, ali i teorijskim pitanjima vezanim za savremenu istoriografiju (njegov esej „Kako se piše istorija“ (1971) bio je naročito čitan i uticajan). Nastavi sa čitanjem Pol Ven

Posted on

Pjer Ado

Pjer Ado (Pierre Hadot, 1922–2010), francuski filozof i istoričar ideja, profesor na Kolež de Fransu na Katedri za istoriju helenističke i rimske misli. Njegove uticajne studije o grčko-rimskoj filozofiji bacaju novo svetlo na filozofsku praksu, terminologiju i cilj antičke filozofije. Kod nas je prevedeno više njegovih dela: „Ne zaboravi da živiš. Gete i tradicija duhovnih vežbi“ (2009), „Šta je antička filozofija?“ (2010), „Filozofija kao način življenja“ (2011), „Duhovne vežbe i antička filozofija“ (2015), „Unutrašnja tvrđava. Uvod u delo Samom sebi Marka Aurelija“ (2016), objavljena u izdavačkoj kući Fedon.

Posted on

Albrecht Dihle

Albrecht Dihle (Albreht Dile) rođen je 1923. u Kasselu, u Nemačkoj. Studirao je klasičnu filologiju u Göttingenu i Freiburgu. Od 1958. je bio profesor u Kölnu, a od 1974. do penzionisanja u Heidelbergu. Bio je takođe gostujući profesor u Cambridgeu, Harvardu, Stanfordu i Princetonu. Objavio je veliki broj naučnih studija, među koje spadaju „Nastanak istorijske biografije“ („Die Entstehung der historischen Biographie“, 1987), „Teorija volje u klasičnoj antici („The Theory of Will in Classical Antiquity“, University of California Press, 1982), „Filozofija kao umeće življenja“ („Philosophie als Lebenskunst“, 1990), „Antika i Orijent“ („Antike und Orient“, 1984), „Istorija grčke književnosti“ („Griechische Literaturgeschichte“ 1967, 1991). Smatra se jednim od najuglednijih proučavalaca antičkog nasleđa u drugoj polovini 20. veka. Delo „Grci i stranci“ je prevedeno i na novogrčki („Οι Έλληνες και οι ξένοι“, 1998).

Posted on

Tadeuš Zjelinjski

Tadeuš Zjelinjski (Tadeusz Zieliński, 1859–1944) slavni je poljski klasični filolog, koji je za sobom ostavio preko 900 publikacija. Doktorirao je 1880. u Lajpcigu a habilitirao u Peterburgu gde je bio profesor na Istorijsko-filozofskom fakultetu do 1920, kada odlazi na Univerzitet u Varšavi. Dobio je počasne doktorate na više univerziteta, uključujući univerzitete u Oksfordu, Atini i Beču. Nastavi sa čitanjem Tadeuš Zjelinjski

Posted on

Bruno Snel

Bruno Snel (Bruno Snell, 1896–1986), nemački klasični filolog. Od 1931. do 1959. bio je šef katedre za klasičnu filologiju na Univerzitu u Hamburgu, gde je osnovao istraživački centar Thesaurus Linguae Graecae, koji je i danas aktivan. Najpre je studirao ekonomiju i pravo na univerzitetima u Oksfordu i Edinburgu, ali se konačno opredelio za klasične nauke. Nastavi sa čitanjem Bruno Snel

Posted on

Žaklin de Romiji

Žaklin de Romiji (Jacqueline de Romilly, 1913–2010) se ubraja među najznačajnije francuske klasične filologe 20. veka. Objavila je više desetina studija o kulturi antičke Grčke, a poznata je pre svega po radovima o Tukididu (Thucydide et l’impérialisme Athénien, 1947; Histoire et raison chez Thucydide, 1956; La construction de la vérité chez Thucydide, 1990) i čiji je grčki tekst Peloponeskog rata kritički objavila (sa prevodom na francuski, u seriji Les Belles-Lettres (CUF), 1953–1972). Nastavi sa čitanjem Žaklin de Romiji

Posted on

Milorad Belančić

Milorad Belančić je rođen je u Zagrebu 1943. godine. Školovao se u Beogradu, gde je 1970. godine na Filozofskom fakultetu diplomirao filozofiju. Bio je predsednik Filozofskog društva srbije i urednik časopisa Theoria. Jedan je od osnivača Filozofsko-književne škole u Kruševcu. Radio je kao urednik u III programu Radio Beograda. Objavio je niz knjiga. Preminuo je 2017. godine.