Nikolas Gejdž (Nicholas Gage) je rođen 1939. u Grčkoj, tačnije u Epiru, kao Nikolas Gacojanis. U Ameriku je emigrirao kao desetogodišnjak, pod nesrećnim okolnostima. Školovao se na Univerzitetima Boston i Kolumbija.
Književnu slavu sticao je romanima „Jabuka razdora“ („Bones of Contention“, 1974) i „Burlotino bogatstvo“ („The Bourlotas Fortune“, 1975), sagom o dinastiji grčkih brodovlasnika. Nastavi sa čitanjem Nikolas Gejdž

Le Korbizje (Le Corbusier, 1887 1887–1965), plodotvoran i svestran teoretičar, pisac i arhitekta u tradiciji Internacionalnog stila koji se u SAD i Evropi razvio kao arhitektonski pravac tokom 1920-ih i 1930-ih, da bi polovinom 20. stoleća postao dominantan arhitektonski trend. Korbizjeov uticaj na arhitekturu dvadesetog veka nemerljiv je. Nastavi sa čitanjem Le Korbizje

Henri Miler (Henry Miller) je rođen u Njujorku 1891. U Evropu se seli 1930, gde provodi desetak godina. Prvobitna namera mu je bila da napiše samo jednu knjigu – „Priču o mojim nevoljama“. Usledila su, međutim, brojna dela: „Rakova obratnica“, „Jarčeva obratnica“, „Crno proleće“, „Svet seksa“, koja su deo autobiografskog niza, čiji pak vrhunac predstavlja „Ružičasto raspeće“ u tri toma („Seksus„, „Pleksus“ i „Neksus“). Nastavi sa čitanjem Henri Miler

Edvard Morgan Forster (Edward Morgan Forster) rođen je 1. januara 1879. godine u Londonu. Otac mu rano umire, te odrasta uz majku koja mu silno ugađa. Ismevan kao mamin sin, osetljivi dečak zlopati se među drugovima u školi i pribežište nalazi u svetu književnosti. Prva prijateljstva sklopiće tek kao mladić i student klasične filologije na Kraljevskom koledžu Univerziteta u Kembridžu, koje će pak njegove homoseksualne sklonosti često pomućivati i izazivati nesporazume. Nastavi sa čitanjem Edvard Morgan Forster

Čedomilj Mijatović (1842–1932) bio je srpski istoričar, diplomata, naučnik i ekonomista (više puta ministar finansija Kraljevine Srbije). Školovao se u Minhenu, Lajpcigu, Cirihu i Beču (gde upoznaje i buduću suprugu, Engleskinju Elodiju Loton). Kao političar i ekonomista, ostao je upamćen kao liberal i jedan od najvažnijih modernizatora mlade srpske države (postavio je temelje institucijama kao što su Narodna banka, železnica, berza, dinarski i metrički sistem i akcionarska društva). Nastavi sa čitanjem Čedomilj Mijatović

Odisej Elitis (Οδυσσέας Ελύτης, 1911–1996), poreklom s Lezbosa, jedan je od najuticajnijih grčkih pesnika 20. veka. Dodeljena mu je Nobelova nagrada za književnost 1979. godine. Pripadao je književnom pokretu tzv. „generacije tridesetih“, koja je u Grčku donela poetiku evropskog modernizma, srećno je ukrstivši sa domaćim književnim tradicijama. U početku sledbenik nadrealista, ubrzo se udaljio od tehnika automatskog pisanja i okrenuo romantičarskim i metafizičkim uticajima. Nastavi sa čitanjem Odisej Elitis

Piter Bin jedan od najvećih živih zapadnih neohelenista, veliki deo svog radnog veka proveo je kao profesor engleske i uporedne književnosti na Dartmaut koledžu u Sjedinjenim Državama. Suosnivač je američke Asocijacije za neohelenske studije, dvaput je izabran i za njenog predsednika. Nastavi sa čitanjem Piter Bin

Iv Levin (Eve Levin) je profesor na Odseku za istoriju Univerziteta Kanzas, gde drži predavanja o ruskoj i balkanskoj istoriji. Njena studija „Seksualnost i društvo kod pravoslavnih Slovena od X do XVIII veka“ (Cornell University, 1989) prevedena je na bugarski (1991), ruski (1999) i srpski (2006). Ona je među prvim studijama te vrste i još uvek je nezaobilazna za izučavanje problema roda i seksualnosti u predmoderno doba pravoslavnih Slovena. Iv Levin je objavila niz radova na engleskom i ruskom, prevashodno o ruskoj društvenoj istoriji, poput „Dvoeverie i narodnaia religiia v istorii Rossii“ (Indrik, 2004) i bila dugo vremena urednik časopisa „The Russian Review“. Sa ruskog na engleski je prevela „Žene u ruskoj istoriji“ (Women in Russian History, M.E. Sharpe, 1997) Natalije Puškareve.

Hans-Georg Bek (Hans-Georg Beck) je rođen 1910. u Bavarskoj. Studirao je filozofiju, teologiju i vizantinologiju u Rimu i Minhenu. Od 1960. do penzionisanja 1975. godine, držao je Katedru vizantinologije na Univerzitetu u Minhenu, na koju je došao na mesto Franca Delgera (Franz Dölger, 1891–1968). Bio je dugodišnji urednik najstarijeg vizantinološkog časopisa Byzantinische Zeitschrift i jedan od izdavača berlinske serije izvora Corpus Fontium Historiae Byzantinae. Nastavi sa čitanjem Hans-Georg Bek

Robert Brauning (Robert Browning, 1914–1997) je rođen u Glazgovu gde je i studirao antičku i istoriju starog veka. Nakon istraživačkog i nastavničkog rada na Oksfordu i londonskom University Collegeu, godine 1965. postaje profesor antičke istorije na Birkbeck Collegeu Univerziteta u Londonu, gde ostaje do kraja svoje profesorske karijere 1981. Godine 1978. postaje član Britanske akademije. Nastavi sa čitanjem Robert Brauning