Teofil Pančić je rođen u Skoplju 1965. Kolumnista i književni kritičar nedeljnika Vreme. Objavljuje tekstove različitih žanrova u nizu publikacija širom bivše Jugoslavije, i drugde. Živi u Zemunu i Novom Sadu. Objavio je 17 knjiga, među kojima su i tri knjige književnih kritika: „Osobeni znaci“ (Beopolis, 2006), „Famoznih 400 kilometara“ (VBZ, 2007) i „Pepeo bez bašte“ (Dnevnik, 2008).
Žan Bak (Jean Back) je rođen 1953. u Didelanžu, u Luksemburgu. Još u ranoj mladosti počeo se baviti fotografijom, crtežima i filmom. Njegov prvi roman „Čelično nebo“ (2003) posvećen je rodnom gradu i njegovoj industriji čelika. Za roman „Amater“ (2009) je dobio nagradu Evropske unije za književnost 2010. godine. Dugo godina je radio u luksemburškom ministarstvu kulture a danas je upravnik luksemburškog Nacionalnog audiovizuelnog centra.
Pol Saks (rođen 1960. u Luksemburgu) studirao je filozofiju u Hajdelbergu i Briselu. Od 2001. živi u Berlinu kao slobodni autor. Za roman „Metro linija 5“ dobio je prestižnu književnu nagradu Prix Servais 2009. godine.
Gi Helminger (Guy Helminger) je rođen 1963. u Luksemburgu. Studirao je književnost i filozofiju u Kelnu, gde i živi od 1985. godine. Objavio je više romana i zbirki pripovedaka i dobitnik je prestižne nagrade za nemačko govorno područje „Ingeborg Bahman“. Kod nas su mu objavljeni romani „Novi Brazil“ (2010.) i „Sutra je već bilo“ (2014).
Loran Seksik (Laurent Seksik) je rođen 1962. u Nici. Autor je šest romana, a u Francuskoj se proslavio romanom „Poslednji dani Štefana Cvajga“ koji je preveden na petnaest jezika. Njegov poslednji roman „Slučaj Eduard Ajnštajn“ bio je 2013. u užem izboru za književnu nagradu Gonkur, a sam roman je mesecima bio najprodavanija knjiga u Francuskoj.
Nora Vagener je rođena 1989. u Luksemburgu. Nakon mature studirala je kreativno pisanje, studije kulture i žurnalistiku na Univerzitetu Hildesheim u Nemačkoj. Objavljivala je romane, zbirke pripovedaka, kao i jednu knjigu za decu. Za svoj književni rad je dobila više nagrada (poput nagrade za književnost Manfred-Maurer 2012. godine), a za zbirku pripovedaka „Larve“ dobila je nagradu za književnost Prix Servais 2017.
Ada Djerup (rođ. 1972. godine), danska književnica. Na literarnu scenu stupa zbirkom pesama „Gospodinovi monolozi“ (2005), a ubrzo objavljuje i zapaženu zbirku pripovedaka Kada bi čovek upitao samog sebe (2007). Delo „Tačka najmanjeg otpora“ (2009) je veoma brzo privuklo pažnju kritike i čitalaca. Roman je, kao danski predstavnik, dobio Evropsku nagradu za književnost 2010. godine.
Mirto Azina Hronidi je rođena u Nikoziji 1961. godine. Završila je studije medicine na Univerzitetu u Bonu (Nemačka), nakon čega se specijalizovala za lekara opšte prakse. Sa šesnaest godina objavila je svoju prvu knjigu „Dnevnik 1974“ (1977), zatim su usledile „Patologija“ (1987) i „Rahila“ (1997). „Za njeno poslednje delo Eksperiment“ (2009) dobila je Evropsku nagradu za književnost 2010. godine, koje je ubrzo prevedeno na više evropskih jezika.
Ule Martin Hejstad (Ole Martin Høystad) rođen je 1947. u Norveškoj. Profesor emeritus je interdisciplinarnih kulturnih studija na Visokoj školi u Jugoistočnoj Norveškoj, a od 2006. je sarađivao i sa Katedrom za kulturne studije Južnodanskog univerziteta u Odenzeu. Studirao je nordijsku književnost i filozofiju. Njegova knjiga „Kulturna istorija srca“ (20031, 20112) prevedena je na niz jezika i učinila ga poznatim preko granica skandinavskih zemalja.
Ernst Tugendhat (rođen 1930. godine) studirao je klasičnu filologiju u Stanfordu i filozofiju u Frajburgu kod Martina Hajdegera. Bio je profesor filozofije u Hajdelbergu i Berlinu, saradnik Maks-Plankovog Instituta za istraživanje životnih uslova naučno-tehničkog sveta u Štarnbergu i gostujući profesor na brojnim univerzitetima u Nemačkoj i inostranstvu. Godine 2005. je dobio Majster-Ekartovu nagradu i počasni doktorat madridskog univerziteta Autónoma. Nastavi sa čitanjem Ernst Tugendhat
