Knjiga o čoveku – Roman Ingarden (detaljnije ovde)

Švajcarsko književno pamćenje o književnosti i politici Švajcarske – Peter von Matt (detaljnije ovde)

Moj život i drugi eseji – Dejvid Hjum (detaljnije ovde)

Piše: Jelena Tasić

Naknadnom odlukom Odbora Sajma knjiga izlagački prostor izdavačkih kuća Karpos iz Loznice i E-buksa na predstojećem 63. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, koji će se održati od 18. do 28. oktobra, dodeljen je Srpskoj radikalnoj stranci.

Na njemu će se u centralnoj sajamskoj Hali 1, predviđenoj za domaće profesionalne izdavače naći izdanja „Velike Srbije“. Karpos je ostao u istoj Hali, ali na manje „udarnom“ mestu, zbog čega je Udruženje profesionalnih izdavača Srbije UPIS zatražilo od Uprave Sajma knjiga da vrati prostor i izvini se oštećenim izdavačima.

Dejan Aničić, glavni urednik Karposa, u razgovoru za Danas objašnjava koja je sajamska pravila prekršio Odbor odlukom sa zbog Velike Srbije „preseli“ dve izdavačke kuće i kuda ide koncept najveće manifestacije knjige na Balkanu.

* Ako Sajam ne prihvati zahteve UPIS-a, šta je još moguće uraditi, jer je Karpos već prihvatio novi prostor?

– Za sada ne postoji nikakva alternativa. Ponuđeno nam je samo jedno mesto i od nas je traženo da potvrdimo da li ga prihvatamo ili ne. U tom momentu nam je sve to delovalo kao arogancija moći. Za Glavni odbor Sajma knjiga mi smo očigledno prvi u „lancu ishrane“ i nas je otuda najlakše izmestiti. Za njih smo, reklo bi se, mala i beznačajna izdavačka kuća iz provincije, koju je najlakše počistiti u korist „velikih“ i „značajnih“, poput Velike Srbije. Možda ova ironija nije na mestu, možda je Glavni odbor vođen sasvim drugom logikom i razlozima, ali o tome ne možemo ništa da znamo.

* Gde je vaš novi štand?

– Naše mesto je u blizini mesta koje smo imali pre dve godine. To svakako nije najgore mesto na Sajmu. Nije reč o tome. Reč je nepoštovanju kriterijuma za učestvovanju na Sajmu koje je sam Sajam ustanovio, odnosno favorizovanju nekoga ko očigledno ne ispunjava kriterijume za dobijeno mesto i veličinu štanda i to na štetu drugih izdavačkih kuća. Da budemo iskreni – kada se taj „neko drugi“ ne bi zvao Velika Srbija, možda bismo samo slegnuli ramenima. Isto to važi i za medije i javnost. Postoje ljudi koji izuzetno polarizuju javnost i to Glavni odbor Sajma knjiga zasigurno zna. Ali uprkos tome, Odbor je očigledno procenio da je veća korist za Sajam knjiga izlaženje u susret gospodinu Šešelju, od eventualne štete po ugled Sajma knjiga zbog činjenice da se njemu čine ustupci na takav način i mimo utvrđenih pravila.

* U čemu su sve prekršena pravila dodele prostora na Sajmu knjiga ili uprava Sajma knjiga ima ničim ograničen mandat u raspodeli štandova?

– Član devet „Posebnih pravila za učešće na Beogradskom sajmu knjiga“ donosi šest kriterijuma na osnovu kojih se vrši raspodela izložbenog prostora. Prvi kriterijum je „broj objavljenih prvih izdanja između 15. jula 2017. i 1. juna. 2018. godine“. Uzimaju se u obzir izdanja za koja je Narodna biblioteka Srbije izdala CIP zaključno sa 1. junom 2018. godine“. Sudeći prema sajtu Narodne biblioteke COBISS, a to je najrelevantiji izvor, Velika Srbija je 2017. katalogizovala dve knjige, od kojih bi jedna trebalo da je prvo izdanje: „Haški doušnik Nikola Poplašen“, sa predgovorom Vjerice Radete. Nijednu od tih knjiga nema Narodna biblioteka, vode se: ‘u štampi’, što znači da one ili nisu štampane ili nisu dostavljene biblioteci, iako je to obaveza. Tih knjiga nema ni na sajtu Srpske radikalne stranke među Šešeljevim izdanjima. Za godinu 2018. Velika Srbija je katalogizovala šest izdanja, među kojima su „Bramerc sve više liči na jazavičara“ i „Kako plamti ustaška zastava u četničkim rukama“ po svemu sudeći prva izdanja, a ostala su ponovljena poput „Ubistvo mafijaškog premijera Zorana Đinđića“. I u ovom slučaju sve su knjige zavedene pod: ‘u štampi’, a sajt SRS ih ne nudi na prodaju. Sve u svemu to je osam katalogizovanih knjiga. Za ovakvo izdavačko pregnuće između dva sajma Velika Srbija je dobila veći i reprezentativniji štand. O izdavačkoj kući E-Book praktično ne znamo ništa i nije istina, kako su neki mediji preneli, da smo prošle godine sa njima delili sajamski prostor. Međutim, dobro znamo da smo mi prošle godine, primera radi, objavili dvadeset osam naslova od kojih su 18 prva izdanja i nekoliko drugih dopunjenih ili redizajniranih izdanja. Sva izdanja su u prodaji i sva su otkupljena na konkursu Ministarstva kulture za javne biblioteke. Među njima postoje obimna i zahtevna dela sa više slojeva teksta i kritičkom aparaturom – indeksi, bibliografije, fusnote, fotografije…, među kojima su „Istorija filozofije“ i biografija Žaka Deride.

* Postoji li još neka prepreka da se izdavaštvo SRS nađe u Hali 1?

– Tu je član četiri, koji govori o tome da u Hali 1 mogu da učestvuju samo domaći izdavači kojima je izdavaštvo primarna delatnost. Dakle, oni kojima izdavaštvo nije dodatna ili sporedna delatnost u okviru neke institucije ili političke partije – drugim rečima: izdavači koji se profesionalno bave izdavaštvom, a ne žive, recimo, od poslaničkih plata i povremeno objave neku knjigu. Daleko bi nas odvelo komentarisanje svakog pravila o učestvovanju na Sajmu i raspodeli prostora. Mislim da je ovo dovoljno u prilog našem uverenju da su neka pravila u ovom slučaju prekršena.

* Posle prošlogodišnjeg Sajma otvorilo se pitanje koncepta ove manifestacije, uključujući i forsiranje estrade na račun izdavača u programu promocija. Sad je u pitanju politika – SRS ide ispred profesionalnih izdavača. Da li je to deo iste priče i da li je Sajam knjiga konceptualno već „zalutao“ želeći da balansira između komercijalizacije i kvaliteta?

– Koncept ove manifestacije zavisiće i dalje od odnosa snaga i moći interesnih grupacija da utiču na njegovo kreiranje. U zavisnosti od toga u kojoj meri će ekonomski problemi ili želja za uvećanjem profita vršiti pritisak na interesne i uticajne grupacije, imaćemo i dalje tendencije u pravcu veće komercijalizacije Sajma knjiga. Jedno je izvesno – radikalnih promena u bilo kom smeru ne može biti, jer ipak postoji izvestan konsenzus. Velika većina izdavača, istina je, ne želi da se Sajam pretvori u diskont knjiga, ali isto tako ne želi da Sajam ne bude manje prodajni Sajam nego što jeste. Postoje neki sajmovi gde su izvesne funkcije i uloge Sajma izbalansirane, recimo Salon knjiga u Parizu. Tu se sve vreme prodaju knjige, ali se i na sve strane istovremeno govori o knjigama na vidnim i centralnim mestima. Tamo puno toga podseća na naš period pre tranzicije, pa čak ni korice knjiga velikih i popularnih izdavača nisu u međuvremenu amerikanizovane.

Estrada, politika i pljeskavice

– Postoje tri stvari koje koje kod nas gotovo niko ne želi da meša sa kulturom i Sajmom knjiga, kao mestom gde navodno dolazi do njene projave par ekselans: estrada, politika i – pljeskavice. Prošle godine je ovo treće, sasvim benigno, izbačeno sa sajma, a prva dve, ozbiljnije stvari su, nažalost, u usponu. Bilo bi lepo da se i kod nas neko, na način Norberta Elijasa, bavi dubinskim strukturama istražujući po površini. Zašto je materijalnost i čulnost pljeskavica tako preteća za kulturu? Postoji li neka robusnija konceptualizacija kulture koju ne mogu tako lako da ugroze isparenja i mirisi i koja ih takođe vide kao kulturne fenomene? Zašto je, „presno“ – „sendvič“ kompatibilno sa kulturom, a ne i „pečeno“ – valjda bi obrnuto bilo logično, pitao bi se neki antropolog? – ukazuje Dejan Aničić.

Savremena zapadna misao i svegrčka kultura

Izdavačka kuća Karpos osnovana je pre 13 godina sa ciljem da objavljuje dela iz „zapostavljenih oblasti savremene zapadne kritičke misli i nauke u srpskoj kulturi“. Poznata je po naslovima iz oblasti studija kulture, roda i postkolonijalnih studija, kao i po biblioteci Panelinion za „svegrčku kulturu“ kojom su obuhvaćeni jezik, književnost i istorija grčke klasične, vizantijske i novogrčke kulture. Posle prošlogodišnjeg Sajma knjiga Karpos je objavio sledeće naslove: „Dva poslanstva u Kostantinopolju“ Liutpranda iz Kremone, Epiktetove „Razgovore“, koje je Ministarstvo kulture podržalo kao kapitalno delo, „Istoriju filozofije od antičke Grčke do savremenog doba“ Gunara Širbeka i Nilsa Giljea, „Moje robovanje u Turskoj – običajima i načinu života „Bartolomeja Georgijevića, „Portret Grčke“ Nikoasa Gejdža, „Vizantijsku književnost od 6. veka do pada Carigrada“ Jana Ulufa Rusenkvist, „Mržnja prema demokratiji“ Žaka Ransijera, „Vizantijski erotikon“ Georga Hansa Beka, „Mediji i moć“ Stjuarta Hola, zbornik „Hadrijan u istorijskim izvorima“. U pripremi za 63. Sajam knjiga je još dvadesetak naslova.

Tomas Bernhard – Biografija – Manfred Mitermajer (detaljnije ovde)

Životi pesnika (s gitarom) – Trinaest autsajdera koji su promenili modernu muziku – Ray Robertson (detaljnije ovde)

Prikaz knjige pročitati ovde

1. Moje robovanja u Turskoj
o običajima i načinu života Turaka – Bartolomej Georgijević (detaljnije ovde)

2. Hadrijan u istorijskim izvorima (detaljnije ovde)

3. Dva poslanstva u Konstantinopolj – Liutprand iz Kremone (detaljnije ovde)