Edvard Morgan Forster (Edward Morgan Forster) rođen je 1. januara 1879. godine u Londonu. Otac mu rano umire, te odrasta uz majku koja mu silno ugađa. Ismevan kao mamin sin, osetljivi dečak zlopati se među drugovima u školi i pribežište nalazi u svetu književnosti. Prva prijateljstva sklopiće tek kao mladić i student klasične filologije na Kraljevskom koledžu Univerziteta u Kembridžu, koje će pak njegove homoseksualne sklonosti često pomućivati i izazivati nesporazume. Po završetku studija obilazi Indiju sa majkom i, nošen utiscima, piše prvi roman „Gde anđeli ne smeju da kroče“ („Where Angels Fear to Tread“). Romani koji su usledili doneli su Forsteru ranu slavu i kakav-takav prihod. Pored umetnika i intelektualaca poput Virdžinije Vulf i Džona Mejnarda Kejnsa, jedan je od osnivača legendarnog kružoka Blumsberi. Godine 1913. upoznaje Indijca Sajeda Rosa Masuda (Syed Ross Masood) i zaljubljuje se u njega. Osećanja mu nisu uzvraćena, ali on ne gubi nadu i posećuje Masuda u Indiji. Oduševljen zemljom i ljudima počinje da piše roman „Kroz Indiju“ („A Passage to India“), koji će dovršiti tek desetak godina kasnije, tokom svog drugog boravka u Indiji kao privatni sekretar maharadže Devasa. Ovo je ujedno i Forsterov poslednji roman, čije pero kao da je presušilo. Otada uglavnom piše književnu kritiku. Iz poštovanja prema dominantnoj majci, Forsterov ljubavni život i dalje je teško obavijen tajanstvenim velom. Tek nakon majčine smrti pisac prestaje sa igrom skrivanja i najzad postaje glasnogovornik dekriminalizovanja homoseksualnih odnosa. Forsterov homoerotski roman „Moris“ („Maurice“, 1971), preko pola veka plašljivo držan pod ključem, izlazi posthumno. Pisac umire 7. juna 1970. godine u Koventriju.