Akcija!
istorija_strukturalizma_2_min
istorija_strukturalizma_2

ISTORIJA STRUKTURALIZMA II
2. Napolje sa znakom,
1967. do danas
Fransoa Dos

2,200.00 din 1,550.00 din

-30%

Slavni period strukturalizma koji svoj vrhunac doživljava polovinom 60-ih godina 20. veka, period majstora-mislilaca, izgradio je novu viziju sveta, novi pogled na razočaranu modernost, privilegujući istovremeno nesvesni karakter društvenih fenomena i znak umesto značenja. U prvom tomu Istorije strukturalizma, Fransoa Dos prati i opisuje, počev od Levi-Strosa i Romana Jakobsona, do Mišela Fukoa, Luja Altisera, Žorža Dimezila i Rolana Barta, preko Žaka Lakana ili Žaka Deride, brojna teoretska, institucionalna i egzistencijalna pitanja koja su obeležila slavnu i naizgled homogenu epohu strukturalizma.

Opis Proizvoda

Prevod sa francuskog: Olja Petronić
Broj strana: 608
Godina izdanja: 2019.

Slavni period strukturalizma koji svoj vrhunac doživljava polovinom 60-ih godina 20. veka, period majstora-mislilaca, izgradio je novu viziju sveta, novi pogled na razočaranu modernost, privilegujući istovremeno nesvesni karakter društvenih fenomena i znak umesto značenja. U prvom tomu Istorije strukturalizma, Fransoa Dos prati i opisuje, počev od Levi-Strosa i Romana Jakobsona, do Mišela Fukoa, Luja Altisera, Žorža Dimezila i Rolana Barta, preko Žaka Lakana ili Žaka Deride, brojna teoretska, institucionalna i egzistencijalna pitanja koja su obeležila slavnu i naizgled homogenu epohu strukturalizma.

Drugi tom Istorije strukturalizma je posvećen drugom periodu, periodu opadanja od 1967, odnosno dekonstrukcije i razbijanja strukturalističkog jedinstva, pojave pukotina i kritika strukturalističke paradigme i metoda, što će dovesti do toga da će se gotovo svi majstori-mislioci iz prvog perioda, osim Levi-Strosa, odricati strukturalizma. Međutim, ma kako snažna bila ta distanciranja, zamajac iz prvog perioda je bio toliko snažan da se njegov uticaj osećao decenijama unapred i plodno uticao na čitavu jednu generaciju mislilaca u Francuskoj, bilo da jer reč o istoričarima (Žorž Dibi, Emanuel Le Roa Ladiri, Pol Ven, Le Gof itd.), bilo da su oni geografi, lingvisti, ekonomisti, književni teoretičari, filozofi, sociolozi… Iako se 70-ih godina na scenu vraća „subjekt“, ili „istorijski događaj“, upravo u toj deceniji strukturalizam dobija institucionalno priznanje i njegov program biva u mnogim disciplinama, delom ili posve, usvojen. O „subjektu“ ili „istoričnosti“ se ne može više misliti a da se ne uzme u obzir strukturalistička lekcija. Strukturalizam će zauvek promeniti način pristupa mnogim problemima s kojima se društvene i humanističke nauke susreću.

Pišući o toj intelektualnoj i krajnje multidisciplinarnoj epopeji, jednoj od najvažnijih evropskih intelektualnih epopeja druge polovine 20. veka, Fransoa Dos je razgovorao sa preko sto njenih direktnih ili indirektnih aktera, kako bi što življe i pouzdanije rekonstruisao njen put. Rezultat je jedan izuzetno bogat istorijski pregled, koji je relevantan i interesantan kako za istoričare, antropologe, sociologe, filozofe, tako i za lingviste i književne teotičare i sve one koji imaju interesovanje za humanističke nauke.

SADRŽAJ

Zahvalnice
Predgovor

I. PRVE NAPRSLINE

1. Čomskizam: nova granica?
2. Derida ili ultrastrukturalizam
3. Deridijanska istorizacija i njeno precrtavanje
4. Benvenist: francuski izuzetak
5. Kada je Kristeva rodila drugog Barta
6. Novi vetar među dirkemovcima: Pjer Burdje
7. Godine 1967–1968: izdavaštvo ključa
8. Strukturalizam i/ili marksizam
9. Medijski uspeh, vatra koja se hrani kritikama

II. MAJ ’68 I STRUKTURALIZAM, ILITI NESPORAZUM

10. Nanter-ludilo
11. Osveta Žan-Pola Sartra
12. Lakan: „Strukture su izašle na ulicu“
13. Institucionalizacija: osvajanje univerziteta
14. Vensen-strukturalistički
15. Časopizam i dalje cveta
16. Altiserovski raster se nameće
17. Altiserovski raster implodira

III. STRUKTURALIZAM IZMEĐU
SCIJENTIZMA, ESTETIKE I ISTORIJE

18. Opsena formalizacije
19. Od burnog žaljenja za književnošću do zadovoljstva u tekstu
20. Filozofija i struktura: figura Drugog
21. Istorija i struktura: pomirenje
22. Fuko i dekonstrukcija istorije (1)
Arheologija znanja
23. Fuko i dekonstrukcija istorije (2)
Nadzirati i kažnjavati
23. Fuko i dekonstrukcija istorije (2)
Nadzirati i kažnjavati
24. Zlatno doba nove istorije

IV. OPADANjE STRUKTURALISTIČKE PARADIGME

25. Izgubljene iluzije I. Efekat Gulag
26. Izgubljene iluzije II. Iscrpljeni scijentizam
27. Izgubljene iluzije III. povratak etike
28. Od reprodukcije do regulacije
29. Srednji put: habitus
30. Gost koji stiže u poslednji čas:
geografija se budi za epistemologiju
31. Povratak potisnutog: subjekt
32. Mišel Fuko: od biomoći do estetike sopstva
33. Autonomni subjekt
34. Povratak istoričnosti
35. Izumiranje majstora-mislilaca
36. Kriza univerzalističkih modela i povlačenje disciplina
37. Strukturni naturalizam
38. Prilagođavanje programa

V. VREME, PROSTOR, DIJALOGIKA

39. Klio u izgnanstvu
40. Jedna topo-logika
41. Prilog dijalogici

Aneks: spisak vođenih razgovora
Indeks imena

O Autoru

Fransoa Dos (François Dosse, 1950–) je francuski filozof istoričar ideja. Nakon doktorata s temom o školi Anala, posvetio se istraživanju francuske intelektualne istorije. Napisao je, između ostalog, više obimnih biografija: biografiju Pola Rikera (Paul Ricœur. Les sens d’une vie, 1997), Deleza i Gatarija (Gilles Deleuze et Félix Guattari, biographie croisée, 2007), a pre dve godine se pojavila i njegova biografija Kastorijadisa (Castoriadis. Une vie). Profesor je intelektualne istorije na Institut Universitaire de Formation des Maîtres u Parizu. Istorija strukturalizma I-II je ubrzo nakon objavljivanja u Francuskoj prevedena na nemački, engleski, italijanski, španski, portugalski, ali i na kineski, japanski i korejski jezik. Prošle godine je kod Galimara objavio dvotomnu Sagu o francuskim intelektualcima, od 1944. do 1989. godine.