ZAPAD I OSTATAK SVETA:
DISKURS I MOĆ
Stjuart Hol

Opis Proizvoda

Koncept „Zapada“ ima različite uloge:

Prvo: omogućuje nam da karakterišemo društva i klasifikujemo ih u različite kategorije – tj. „zapadne“ i „nezapadne“. To je oruđe kojim se misli. On pokreće određenu strukturu misli i znanja.

Drugo: on je slika, ili skup slika. On sažima brojne različite karakteristike u jednu sliku. Izaziva u oku našeg uma – reprezentuje verbalnim i vizuelnim jezikom – složenu sliku o tome kakva su različita društva, kulture, ljudi i mesta. Funkcioniše kao deo jezika i „sistema reprezentacije“. (Kažem „sistem“ jer ne stoji sam za sebe, već deluje u sprezi sa drugim slikama i idejama s kojima čini niz, na primer: „zapadni“ = urban = razvijen; ili „nezapadni“ = neindustrijski = ruralan = poljoprivredan = nerazvijen).

Treće: pruža standard ili poredbeni model. Omogućuje nam da poredimo u kojoj meri su različita društva nalik jedna drugim, a u kojoj meri se razlikuju. Za nezapadna društva se stoga može reći da su „blizu“, „daleko“ ili da „sustižu“ „Zapad“. On pomaže da se objasni razlika.

Četvrto: pruža kriterijume vrednovanja u odnosu na koje se druga društva rangiraju i oko kojih se grupišu snažna pozitivna ili negativna osećanja. (Recimo: „Zapad“ = razvijen = dobar = poželjan; ili „nezapad“ = nerazvijen = loš = nepoželjan.) Ovaj koncept produkuje određeni tip znanja o predmetu i određeni stav prema njemu. Ukratko, on funkcioniše kao ideologija.

O Autoru

Stjuart Hol (Stuart Hall, 1932–2014) je bio jedan od najvažnijih predstavnika britanskih studija kulture, koje počev od prelomne knjige Rejmonda Vilijamsa „The Long Revolution“ (1961) dovode u pitanje hijerarhizovanu opoziciju između „visoke i niske kulture“, rasvetljavaju „tamne strane očiglednosti i površine“ i čiju specifičnost predstavlja činjenica što kulturu ne izučavaju nezavisno od aspekata moći, politike i političkog.

Stjuart Hol se naročito bavio medijima, njihovom „politikom označavanja“ i „borbom za značenja“. U brojnim radovima je ukazivao na složenost procesa komunikacije. Na mesto pojednostavljene sheme pošiljalac/primalac, u kom je značenje poruke između aktera identično, on uvodi funkcije kodiranja/dekodiranja i naglašava višeslojne i multireferencijalne aspekte značenja, koje je zavisno od konteksta i ne može se u potpunosti fiksirati. Na srpskom mu je objavljena zbirka članaka „Mediji i moć“ (Karpos 2017).