Milorad Belančić je rođen je u Zagrebu 1943. godine. Školovao se u Beogradu, gde je 1970. godine na Filozofskom fakultetu diplomirao filozofiju. Bio je predsednik Filozofskog društva srbije i urednik časopisa Theoria. Jedan je od osnivača Filozofsko-književne škole u Kruševcu. Radio je kao urednik u III programu Radio Beograda. Objavio je niz knjiga. Preminuo je 2017. godine.
Adriana Zaharijević (Beograd, 1978), Institut za filozofiju i društvenu teoriju. Objavila je preko trideset tekstova iz oblasti političke filozofije i feminističke teorije u domaćim i stranim publikacijama. Autorka je knjige „Postajanje ženom“ (RŽF, 2010) i priređivačica knjige „Neko je rekao feminizam?“ (2007, 2008, 2012). Nastavi sa čitanjem Adriana Zaharijević
Mišlin Milo (Micheline Milot), kanadska sociološkinja religije i profesorka na Kvebeškom univerzitetu u Montrealu. Objavila je više studija o laicitetu, verskom pluralizmu i obrazovanju. Jedna je od upravnika Centra za etničke studije Univerziteta u Montrealu.
Žan Bobero (Jean Baubérot), francuski istoričar i sociolog, autor preko dvadeset naučnih studija, prevashodno o sociologiji religije. Osnivač je i počasni profesor na katedri za istoriju i sociologiju laicizma na pariskoj École pratique des hautes études i osnivač Grupe za sociološko istraživanje religija i laicizma.
Fransoa Kise (François Cusset, rođen 1969. g.) je francuski istoričar ideja. Bio je profesor na Institut d’Etudes Politiques u Parizu i na Reid Hallu University of Columbia, a danas predaje američku civilizaciju na Univerzitetu u Nanteru. Objavio je više naučnih studija, a „French Theory“ je doživela veliki uspeh u Americi i Evropi, gde je prevedena na više jezika.
Gunar Širbek (Gunnar Skirbekk, rođ. 1937. g.) i Nils Gilje (Nils Gilje, rođ. 1947. g.) su bili profesori filozofije nauke na Univerzitetu u Bergenu. Obojica su objavili više desetina filozofskih studija, prevođenih na brojne jezike.
Žak Lakarijer (1925–2005), francuski pisac i prevodilac sa grčkog jezika. Na srpskom su mu do sada objavljena dela „Gnostici“ i „Rečnik zaljubljenika u Grčku“. Njegovo najpoznatije delo „Grčko leto: jedna svakidašnja Grčka od četiri hiljade godina“, u Francuskoj i Grčkoj je doživelo desetine izdanja, a sada je konačno dostupno i na srpskom jeziku, u prevodu Jelene Stakić.
Erling Sandmu (rođen 1963. godine) je profesor istorije na Univerzitetu u Oslu. Bavio se prvenstveno istorijom kriminala, rane novovekovne kulture, istorijom saznanja i klasične muzike, a 2017. je osnovao Odeljenje kartografske istorije pri Narodnoj biblioteci Norveške. Erling Sandmu je takođe muzički kritičar i omiljeni univerzitetski predavač.
Lejdulf Melve (rođen 1972. godine) je profesor istorije na Univerzitetu u Bergenu i bavi se istorijom srednjeg veka. Autor je niza studija, među kojima su najistaknutije: „Globalna istoriografija“, „Istorija i pisanje istorije od najstarijih vremena do danas“ (2015), „Istorija, Pisanje istorije od antike do danas“ (2010) i „Stvaranje javne sfere“, „Javna rasprava za vreme borbe za investituru (oko 1030–1122)“ (2007).
Pandelis Prevelakis (1909–1986), grčki književnik, prevodilac i istoričar umetnosti. Studirao je pravo i filozofiju na Atinskom univerzitetu, a istoriju umetnosti i estetiku na Sorboni. Doktorsku disertaciju „El Greko na Kritu i u Italiji“ odbranio je 1935. godine. U književnosti je poznat kao predstavnik „generacije tridesetih“ i kao prisni Kazancakisov prijatelj. Prevodio je književna dela sa zapadnoevropskih jezika (Kalderon, Molijer) i radio kao profesor istorije umetnosti na Visokoj školi lepih umetnosti u Atini. Za redovnog člana atinske akademije izabran je 1977. godine.
