Na američkim univerzitetima francuski filozof Mišel Fuko smatra se “najbriljantnijim filozofom sile [power]” i po mišljenju američnih kolega “on je ono što bi, izgleda, danas trebalo da bude bilo koji francuski naučnik: nedokučiv”.
Nastavi sa čitanjem NIN, 21. 02. 1982. Nedokučivi Mišel Fuko
Mišel Fuko
Volja za znanjem; istorija seksualnosti I
Prevela: Jelena Stakić
Karpos, 2006.
Nisam, nažalost, pronašao jedan tekst o Fukou koji sam objavio pre više godina i koji je imao izvesnog odjeka u našoj javnosti, koja i pored brojnih prevoda Fukoovog dela, mislim, naravno na stručnu javnost, nije pokazala naročito zanimanje za njegovo delo koje je, bez sumnje, ostavilo značajan trag u savremenom mišljenju. Nastavi sa čitanjem NIN, 11. oktobar 2007. Nenad Daković Zaboraviti Fukoa
Mišel Fuko (Michel Foucault, 1926-1984), francuski filozof i istoričar, istražuje teme poput psihijatrije, medicine, lingvistike, savremenih kaznenih praksi i njihove istorijske prethodnike kako bi artikulisao sisteme mišljenja i njihovu evoluciju. Cilj mu je bio da ilustruje odnos između “znanja” i društvenih praksi i relacije moći putem kojih je to razvijeno i primenjeno. Pod uticajem strukturalizma je naglašavao značaj onoga što se kaže i što može biti rečeno i verovanje da je diskurs nesvesni odraz učvršćenih pretpostavki. Nastavi sa čitanjem Mišel Fuko (1926-1984)
Engdal je rođen 1948. u Karlskroni, na jugu Švedske. Istaknuti je švedski pisac, književni kritičar i teoretičar, poznat po studijama iz oblasti književnosti romantizma, kao i stručnjak za francuski poststrukturalizam. Engdal je takođe preveo više dela sa francuskog i nemačkog na švedski (Blanšoove eseje, Klajstove drame). Godine 1997. je izabran za člana Švedske akademije, a 1999. je postao njen stalni sekretar. Nastavi sa čitanjem Horas Engdal
Dag Ejstejn Endše (Dag Oistein Endsjo, rođen 1968. godine), profesor na Univerzitetu u Bergenu u Norveškoj. Izučava religije, poglavito starogrčku i rano hrišćanstvo. Objavio više studija: Kada pol dojadi (sa Helgeom Svareom, 2001), Praiskonski predeli, mirotočiva tela (2008), Grčka verovanja u vaskrsenje i uspešnost hrišćanstva (2009) i druge.
Danas gotovo nepoznata i zaboravljena spisateljica, Jelena Dimitrijević, počela je da objavljuje svoje prve pesme u Otadžbini i Vili. (1) Tema pesama je bila karakteristična za njeno pesništvo. Pevala je o ljubavi, o sevdahu, ali na nesvakidašnji način, ili bar na način neprimeren ženskom poimanju ljubavne poezije. Njene su pesme odmah izazvale pažnju, ali i znatiželju. U Videlu, u rubrici posvećenoj pregledu novih književnih dela i pojava, kritičar pomalo patetično pita: “Ko je to što onako kao Mirza peva ljubavi… . To je žena koja voli žene, ali ih voli kao što ih mi volimo“. Nastavi sa čitanjem Pisma Jelene Dimitrijevic
Delezova brojna dela bave se izuzetno širokim opsegom tema i čine ga teško smestivim u konvencionalne akademske definicije filozofije. Njegova Logika smisla (1969), primera radi, istražuje pitanja značenja i ne-značenja u korpusu tekstova od stoika i Platona do Luisa Kerola. Pisao je o tako različitim temama kao što su Zaher-Mazoh (1967), film (1983, 1985) i umetnost Frensisa Bejkona (1981). Intervjui skupljeni 1990. god. u zbirku Pregovori (Pourparlers 1972-1990, srp. prev. 2010) i razgovori sa Kler Parne (Claire Parnet) 1977. god. otvaraju vrata ekstremno složenom korpusu radova, dok je pozna zbirka kritičkih i kliničkih eseja (1993) lep uvod u Delezova brojna interesovanja. Nastavi sa čitanjem Delez Žil (Gilles Deleuze, 1925-1995)
Lorens Darel (Lawrence Durrell) rođen je 1912. u engleskoj porodici u Indiji, gde mu je otac radio kao inžinjer. Kao dečak pohađao je Jezuitski koledž u Dardžilingu (Darjeeling), a kasnije je poslat u St Edmund’s School u Kanterberiju, u Engleskoj. Njegovo prvo značajno književno delo bilo je The Black Book, koje se pojavilo u Parizu 1938. pod pokroviteljstvom Henrija Milera i Anais Nin. “Dok sam ga pisao, po prvi put sam čuo zvuk vlastitog glasa“, pisao je kasnije. Nastavi sa čitanjem Lorens Darel
Roman Eksperiment kiparske spisateljice Mirto Azini Hronidi istražuje odnos erotske ljubavi i duše. Dvoje protagonista – ona i on – dogovaraju se da izvedu eksperiment koji će im pomoći da razumeju prirodu erotske ljubavi i njihov seksualni odnos, ali apstinirajući od telesnog kontakta i predajući se pisanju u cilju sublimiranja probuđenog libida. Nastavi sa čitanjem Mirto Azina Hronidi EKSPERIMENT
