Adolf Mušg (Adolf Muschg) je rođen 1934. u Zollikonu, nadomak Züricha, i do penzionisanja je bio profesor nemačkog jezika i književnosti na Tehničkom univerzitetu u Zürichu (ETH), a u periodu od 2003. do 2006. i predsednik Akademije umetnosti u Berlinu. Napisao je veliki broj romana, među koje spadaju: „U zečjem letu („Im Sommer des Hasen“, 1965), „Svetlost i ključ“ („Das Licht und der Schhlüssel“, 1984), „Crveni vitez („Der rote Ritter“, 1993), „Suterova sreća“ („Sutters Glück“, 2004), kao i više zbirki pripovedaka, poput „Ljubavnih priča“ („Liebesgeschichten“, 1972) i „Kada je sreća“ („Wenn es ein Glück ist“, 2008). Nastavi sa čitanjem Adolf Mušg

Kalam Toubin (Colm Tóibín) je irski romanopisac, esejista i književni kritičar, rođen 1955. godine. Autor je desetak romana i prevođen je na 17 jezika. Kod nas su mu objavljeni romani „Gospodar“ (Narodna knjiga, 2007) i „Bruklin“ (Laguna, 2011), prema kome je snimljen istoimeni film 2015. godine. Dobio je niz uglednih priznanja za svoja dela i smatra se jednim od najuspešnijih savremenih irskih pisaca. Kalam Toubin je i profesor na Univerzitetu Kolumbija, kao i predavač kreativnog pisanja na Univerzitetu u Mančesteru.

Žil Delez (Gilles Deleuze) je rođen 18. januara 1925. godine u Parizu u porodici srednje klase. Smatra se, pored Mišela Fukoa i Žaka Deride, najslavnijim francuskim poststrukturalističkim misliocem. Položio je agrégation za filozofiju 1948, a godine 1969. je izabran za profesora filozofije na fakultetu Vansen u Parizu.
Delez je počeo svoju karijeru pisanjem niza monografija o filozofima kao što su Hjum, Kant, Bergson, Niče i Spinoza, uz studije o Prustu i Saher-Mazohu. Nastavi sa čitanjem Žil Delez

Pjer Burdije (Pierre Bourdieu) rođen je 1. avgusta 1930. godine u selu Dangen (Denguin) u jugozapadnoj Francuskoj. U školi se ističe inteligencijom, te ga šalju u četrnaest kilometara udaljeni Po (Pau), u Licej Luj Bartu, gde boravi od 1941. do 1947. godine. Tu mu postaje jasno šta znači skromno poreklo: roditelji mu ne mogu priuštiti prevoz, pa, za razliku od ostale dece, mladi Pjer mora preko čitave nedelje ostajati u liceju. Godine 1951. uspeva da se upiše na uglednu École normale supérieure, gde još od 1954. godine za glavni predmet uzima filozofiju. Nastavi sa čitanjem Pjer Burdije

Rolan Bart (Roland Barthes) rođen je 12. novembra 1915. godine u Šerburu (Cherbourg) u Normandiji. Nije imao ni godinu dana kada je njegov otac, mornarički oficir, stradao u bici na Severnom moru. Majka Anrijeta (Henriette Binger), ćerka kolonijalnog činovnika i slavnog istraživača Afrike, Luja-Gustava Binžera (Louis-Gustave Binger), odlazi sa detetom prvo kod muževljeve porodice u jugozapadnu Francusku, a potom u Pariz. Nastavi sa čitanjem Rolan Bart

Fransoa Dos (François Dosse, 1950–) je francuski filozof istoričar ideja. Nakon doktorata s temom o školi Anala, posvetio se istraživanju francuske intelektualne istorije. Napisao je, između ostalog, više obimnih biografija: biografiju Pola Rikera („Paul Ricœur. Les sens d’une vie“, 1997), Deleza i Gatarija („Gilles Deleuze et Félix Guattari, biographie croisée“, 2007), a pre dve godine se pojavila i njegova biografija Kastorijadisa („Castoriadis. Une vie“). Nastavi sa čitanjem Fransoa Dos

Nikolas Gejdž (Nicholas Gage) je rođen 1939. u Grčkoj, tačnije u Epiru, kao Nikolas Gacojanis. U Ameriku je emigrirao kao desetogodišnjak, pod nesrećnim okolnostima. Školovao se na Univerzitetima Boston i Kolumbija.
Književnu slavu sticao je romanima „Jabuka razdora“ („Bones of Contention“, 1974) i „Burlotino bogatstvo“ („The Bourlotas Fortune“, 1975), sagom o dinastiji grčkih brodovlasnika. Nastavi sa čitanjem Nikolas Gejdž

Le Korbizje (Le Corbusier, 1887 1887–1965), plodotvoran i svestran teoretičar, pisac i arhitekta u tradiciji Internacionalnog stila koji se u SAD i Evropi razvio kao arhitektonski pravac tokom 1920-ih i 1930-ih, da bi polovinom 20. stoleća postao dominantan arhitektonski trend. Korbizjeov uticaj na arhitekturu dvadesetog veka nemerljiv je. Nastavi sa čitanjem Le Korbizje

Henri Miler (Henry Miller) je rođen u Njujorku 1891. U Evropu se seli 1930, gde provodi desetak godina. Prvobitna namera mu je bila da napiše samo jednu knjigu – „Priču o mojim nevoljama“. Usledila su, međutim, brojna dela: „Rakova obratnica“, „Jarčeva obratnica“, „Crno proleće“, „Svet seksa“, koja su deo autobiografskog niza, čiji pak vrhunac predstavlja „Ružičasto raspeće“ u tri toma („Seksus„, „Pleksus“ i „Neksus“). Nastavi sa čitanjem Henri Miler

Edvard Morgan Forster (Edward Morgan Forster) rođen je 1. januara 1879. godine u Londonu. Otac mu rano umire, te odrasta uz majku koja mu silno ugađa. Ismevan kao mamin sin, osetljivi dečak zlopati se među drugovima u školi i pribežište nalazi u svetu književnosti. Prva prijateljstva sklopiće tek kao mladić i student klasične filologije na Kraljevskom koledžu Univerziteta u Kembridžu, koje će pak njegove homoseksualne sklonosti često pomućivati i izazivati nesporazume. Nastavi sa čitanjem Edvard Morgan Forster